Da li postoje?
Svi smo došli do trenutka kad si postavimo to pitanje. Taj mit o princu na bijelom konju što od srednjeg vijeka kruži nikako nekad da ga izbacimo iz glave. Biflaju nas time od djetinstva. Neki to puše. A čak i oni najskeptičniji ponekad se njim povedu. Makar na trenutak. Kolko god im to naivno bilo.
Energiju nekog posebnog osjetiš. Ovisi često o trenutku i kontekstu. Prvi dojam zna biti kriv, ali često je i dobar. Osjetiš to oko srca. Kolko god to zvučalo preseratorski. Kad sam upoznao Atenu, Artemidu, Demetru, Pana, Perzefonu, Hermesa, Helija itd imao sam dobar dojam. Narcisa nisam.
Za Demona rekonstrukcije sam isto imao dobar dojam. Ali eto kao prava kukavica moram izmislit da meni sretan bit nije suđeno. I dalje ga viđam. I ne znam da li da mu priđem jer možda je prekasno, možda nisam fer jer kasno reagiram. Uvijek izmislim neki izgovor. I još moram bit bahat pa se držat višim jer sam stariji. Bar će imat na čemu guštat čitateljice Glorije. Jedini je problem što one nisu toliko uživljene u gay osim ako nije neki gay idiot sa novom kreacijom da ti stavi pauna na glavu i izgledaš primjećeno.
Taj mit o Narcisoidnosti mi kod gay populacije ide na kurac. Kažu da traže sebi slično. Ne znam što je, ali meni su privlačniji tamniji tipovi. No ne previše. Neku razliku od mene da imaju. Pogotovo još kad vidim dva obrijana lika jedan s drugim. Što je to? Sijam šik.
Ovaj lik je bio super, a ja eto pobjegoh i rađe ga proglasih mlađim. No to ne značida je manje zrel od mene.
I što dalje da kažem nego samo da kažem da mi je to bio najbolji upad do sad i da u srodne duše ne vjerujem. Jer ipak sam za razliku od Demetre, što čak i ona kaže racionalan previše. Nekad pretjerujem. No svoje mišljenje o nekim stvarima imam. O nekim nemam. Ili još nisam stvorio. O nekima mi se ne da.
Fazu rasprava sam prošao sa 19est. Sad mi se gušta i radi.
I kolko god kao i svatko mrzi da ga se uspoređuje s nekim uvijek će mi u zajebanciji Demetra ostati seka, a ja njen braco.
Post je objavljen 15.03.2008. u 16:37 sati.