Pregled posta

It's not like you to say sorry, I was waiting on a different story, This time I'm mistaken, For handing you, A heart worth breaking.....

Sati, dani, tjedni prolaze. A ja...... Ja sam zaostala u prometu. Osjećam se kao da sam u autu, i stalno je crveno, nikad dosad nije bilo zeleno. Čekam na semaforu, čekam i želim proći taj put, ali ne mogu, nešto me zaustavlja, semafor mi ne da. Ne mogu proći dalje, nastaviti. Želim. Stvarno želim. Ali ne mogu.
Tako je meni sa školom, prijateljstvima, ljubavi... Al sad ću izabrat temu: Škola.
Sama pomisao na školu mnogim učenicima donese razočarenje, tugu, nekakav čudan osjećaj. Da, škola ustvari i je na neki način sve to. Meni barem. U njoj doživiš mnoga razočarenja, što zbog ocjena, što zbog ostalih stvari kaj se događaju u njoj. Ali škola ima i svojih zlatnih trenutaka. npr. Upoznavanje novih prijatelja, prva prijateljstva, odmori, ajmo reć i znanje. To sve treba iskoristiti. Treba znati biti dobar prijatelj. Ja se trudim, ali stvarno ne znam dal mi uspijeva. Ne mogu na deset strana odjednom, iako bi nekad i htjela..... Treba znati koristiti znanje. Nekada sam to znala, a sada, ne znam. Plačem svaki dan jer sam shvatila da sam se jako promijenila, da nisam to ja više. Nisam ona dobra curica, ona pametna, ona najbolja. To je za mene zastrašujuće, jedva to mogu pomisliti, a kamoli govoriti. Ali istina je. Promijenila sam se, i to izgleda na gore. Dali opće ima pomoći za mene? Učim, al ne naučim. Iako sve ja to znam prvih pol sata, ali poslije sve ispari. Žao mi je govoriti to, žao mi je priznati na šta sam spala, u što sam se pretvorila. I onda tako razmišljam, i samo suze krenu. Opet one crvene, „krvave“ oči, opet suze, opet idu niz moje rumene obraze, jedna za drugom. Ne mogu si dozvoliti sve to, ne mogu si dopustiti tako nešto. Ali kako mi pomoći??
Najgore je što ja želim, al mi ne uspijeva. Bojim se. Bojim se da neću biti ono što želim, da ću se pretvoriti u neko drugo biće, koje više ne poznajem. Ali taj strah.... Ne mogu se NE bojati. Ostala su još samo tri mjeseca. Od toga će deset dana otić na praznike, 3 dana za dan škole, izlete, i još po koji dan. A da ne računamo vikende. Nemam vremena. Vrijeme ide, a ja ostajem, zaostajem. I neću stići, nemam samopouzdanja, vjere ni snage. Iscrpljena sam. Ne znam kako krenuti dalje i popraviti sve moje zaostatke, sve moje propuste..
((....))





Jeste li ikada imali osjećaj da gubite, ispuštate iz ruku, osobe do kojih vam je jako, neizmjerno stalo? Argh, ja znam taj osjećaj. I vjerujte mi, ako ga niste osjetili već prije, užasan je. Kada nekoga jako volite, dali bi sve za njega, užasno teško, bolno vam je osjetiti da ga gubite. Taj osjećaj je neopisiv i svatko ga doživljava na drugačiji način. Postoje načini:da plačete danima i danima, neki to pokušaju riješiti i spriječiti, a neki sve to zatvore u sebe pa ispadaju ravnodušni. Iskreno, nisam sigurna gdje ja spadam. Izgleda da zavisi o osobi o kojoj se radi. Drugačije se ponašaš kad je muški spol a kad je ženski, drugačije se ponašaš kad ti je do nekog jaaaakoooooo stalo a do nekog manje, drugačije se ponašaš ako s tom osobom provodiš manje ili više vremena. Kada ja shvatim da gubim takve osobe, prvo se na neki način svađam jer ih ne razumijem, pa onda kroz tu svađu pređem na suze.
Doduše, po mom mišljenju, bar me jedna osoba tjedno razočara, ali uvijek se nekako suzdržam i ne govorim to. Ne znam, možda je to loše, al znam opet različite osobe koje to na različite načine shvate i prime. Neki se naljute, ne razgovaraju s tobom više, a neki pokušaju to popraviti. U mom slučaju je jednako. Poznajem par osoba koje se odmah naljute, za bilokakvu sitnicu, a i znam neke koji se ne naljute, koji to pokušaju popraviti. Ovdje sam sigurna u koju skupinu spadam. Ako mi je iskreno stalo do te osobe, sve ću napraviti za nju. Makar to bila nekakva žrtva ili bilo šta šta oni traže.
Jedna osoba tjedno me razočara.... ((ovo je sam prosječno, može se dogoditi da me u jednom tjednu ne povrijedi nitko, a u drugom dvije osobe. xD))
Iako me neke osobe razočaraju, pokušavam naći opravdanja za njih. Nekad mi ne uspije, pa onda tražim odgovore od njih. Jako malo puta ustvari priznam šta mi smeta i kažem toj osobi sve što mislim. Da, može biti loše, ali ne mogu si pomoći, takva sam kakva sam=))





Noo, što sam ja vama ustvari u ove dvije teme htjela reći...
U prvoj sam htjela reći da se treba boriti i uvijek skupiti snage za borbu, pokušavat i pokušavat sve dok ne uspiješ. Znam kako to sad ispada, prvo se žalim pa onda govorim rješenje koje sebi opće ne mogu reć.. Naravno, ovo rješenje je istina, ali istina koju ja ne mogu razumjeti, podnijeti jer znam i mislim da nemam vremena. Doista, nemam. Zato mi ne preostaje ništa drugo osim plakati...
U drugoj temi sam pokušala objasniti da su prijatelji nešto najvažnije u životu i da nikako ne dopustite da vam pobjegne iz ruke netko do kog vam je jakooo stalo. Napravite sve, a odustanite jedino kad ste sigurni da ste napravili sve i da nemate više „putova“.
To sam pokušala, i moram priznati da mi je dosta puta uspjelo, jer kako sam i rekla, napravit ću sve za one do kojih mi je iskreno jako puno stalo. Jedan jedini put mi nije uspjelo, ali sad o tome nećemo, ne želim to spominjat....

((Ako vam išta pada na pamet, neš da mi možete pomoć, javite!!xD))



Jedan mali, ali ipak veliki dio posta
pun ljubavi posvećen maloj Martici-> hej bejb, vidi. Sada imaš 13 godina, kao i svi mi!! Naravno, ti ćeš se uvijek isticati u gomili sa svojim smiješkom, svojim lijepim odijevanjem, i sa svojim veseljem koje širiš poput sunčevih zraka. Volim te jakooo puno i čestitam ti trinaesti rođendan. Želim ti puno zdravlja, sreće, ljubavi, i snage, pameti i volje da uspiješ u svojim ciljevima!! Mislim na tebe, i volim te.!

Pozdravi putuju do: Elle ((hvala kaj si uvijek uz mene i kaj si stvarno ono što jesi; moja best frendica, volim te punooo punoo i ne znam kaj bi ti rekla, puno mi značiš i sve to=)), Petra (( tnx kaj si dobra frendica)), Martica ((Hvala kaj si uvijek uz mene, hvala kaj me uvijek slušaš, moje žaljenje, hvala kaj si super frendica, i jako mi je drago kaj te imam. To nije sve al mi se ne da baš sad u ovo vrijeme nabrajat.=)) Na kraju.SRETAN ROĐENDAN!!)),Janchi ((hvala kaj si predobar frend, kaj me uvijek nasmijavaš, vadiš iz beda, i kaj si općenito ti.xD.voljam te)) Dea, Tea ((hvala kaj ste super frendice, kaj ste uvijek tu)), Jan ((hvala ti kaj si originalan, dobar frend, osoba do koje mi je jako stalo, hvala ti kaj si jednostavno ti ti i kaj mogu računat na tebe)), Tinta, Karmi ((još jednom se ispričavam za ono kaj se dogodilo, stvarno mi je žao.. Znajte da vas jaaakooo jaaakooo volim i da mi je jaaakooo stalo do vas, i ne znam šta bi ja bez vas)), Klarchi moja mala i Dorica (( poznajem vas tek negdje mjesec, dva al vas užasno puno volim!! imam osjećaj da vas jako dobro poznajem, iako ne mora značiti. Odmori su ljepši s vama, samo bi sve to trebali prebaciti malo i u stvarnost, otići van=) npr., danas je baš bilo supper. trebale bi nas par češće xD)), Kamy, Lea, Zrinka (( najbolje frendice, sve vas volim.posebno hvala kamy kaj je tak jako realna uvijek i ima najbolje riječi utjehe, i nadasve to je uvijek istina. puno hvala.lav ya)), Toma, Josip, Bibi ((super frendovi, manje ih poznajem od ostalih, al su ipak jako dragi i slatki i sve naj..)), šećeri na kraju- Mare, Ines i Lory (( Volim vas jaako puno, super ste, drago mi je kaj sam si postala super s vama.. Mare jedva čekam da te vidim!! PUUSAA.)).
Prof. Vlahek-> drago mi je što se čujem s vama, drago mi je što vas vidim, ali mi je jedino žao što nemrem doći do vas kad dođete!! xD maa sve razumijem, puno ljudi želi doći do vas... Hvala vam što ste tako dobra profesorica, i nadasve osoba.



Ako sam nekog zaboravila, oprostite...xD
spava mi se, papa.


Post je objavljen 13.03.2008. u 22:53 sati.