Marketing
Neka sasvim druga priča o Bjelašnici
Znam neki ljudi puno očekuju od ovoga posta.
Ali morat ću ih razočarat, posta će bit…
Ali kako to kod mene obično biva, lajava jesam ali nisam spretna u prenošenju emocija.
Šta definitivno ne znači da ih nemam, imam ih i previše ali , jednostavno, nisam rođena
Za izrazit sve ono što proživljavam.
Bjelašnica – predivna planina.
Bosna – predivna zemlja.
Bosanci- savršeni domaćini.
Vremenski uvjeti- savršeni pogotovo za nas Dalmatince, željne sniga i drugih elementarinih (ne) pogoda bijele boje.
I najvažniji element, definitivno najvažniji element, ekipa iz Splita, znači ljudi sa kojima smo proveli najviše vremena – totalno iznenađenje.
Jeli vam se ikada dogodilo da se nečemu veselite, toliko se veselite da vas je frka da se nešto ne zakomplicira. Da se nešto ne dogodi obrnuto od onog kako bi htjeli
Evo recimo, ja do nekoliko sati prije odlaska nisam bila sigurna idem li ili ne.
I kako to obično kod mene funkcionira, kad mi jednostavno ža onda se ne bunim, ne žalim i ne kukam. Uredno sam odradila tu patnju i strepnju.
I dobila nagradu
Dobro je ne ostaje u bolnici možeš putovat.
Išla sam leć iza 1 digla se u 3.
Ma držala me euforija, nebi ni onako spavala.
Već od samog početka od prve sekunde sve je bilo savršeno.
Bilo je toliko savršeno da ni u najluđim snovima nebi takvo savršenstvo mogla kreirat.
Ustvari, je li vam se ikad dogodilo, meni je ali se uvik začudim, da na nekom početku nekog upoznavanja, nazovimo to tako. Postoje neki ljudi koji vam se čine sličniji, ili manje slični.
Do tih zaključaka najčešće dolazim, bar ja, na temelju oblačenja, ponašanja, izgleda, bučnosti.
E sad, lako je čut one bučne
Normalno i bučni mogu biti manje ili više zanimljivi.
Ali dovoljno su bučni da čuješ šta su i kako razmišljaju i dali su duhoviti ili su ovakvi ili onakvi.
Ali tihi i samozatajni, ili recimo rezervirani, o njima baš puno ne možete saznat pogotovo ako su ta druženja površna i ne redovita.
I onda vam se dogodi da nakon nekoliko mjeseci „nekog poznavanja“ ustvari imate totalno krivu sliku o nekome. Imate neko svoje mišljenje koje opet potkrepljujete šutnjom ili neuočljivošću ili rezerviranošću, ili mrkim pogledom nekog od tih protagonista.
Znam niko me ništa ne razumi.
Ne znam koliko me temeljito čitate i koliko pamtite ono šta ja izgovorim, ali ja sebe temeljito čitam i sičam se da sam jednom napisala da često za ljude za koje mislim da su predivni uvjerim se u suprotno i da bi se možda trebala družit se sa onima koji mi na prvi tren nisu uopće interesantni.
E vidite, upravo mi se to dogodilo.
Nebi tila da ispadne da su mi ljudi sa kojima sam provela ova dva dana bili odbojni, ali mogla bi reč da nikako nisam zamišljala da ćemo ikad u životu provest nekakva dva dana.
A kamoli ovakva dva, savršena, dana.
Ustvari, ništa se nije dogodilo preko noći, sve se to događa neko vrijeme.
Prvo totalna ne komunikacija iz ovih ili onih uvjerenja, pa onda eto ipak izmjeniš koju rečenicu, tek tako reda radi. Jebenti svi smo izmjenili par rečenica u dva miseca škole, pa onda je red da se eto nekad i družimo , eto tek tako.
Pa na tom druženju skužiš da je neko turbo duhovit, da je neko turbo interesantn.
I da ništa nije kako ti se čini.
Čim skužiš da si nekome simpa, odma i taj neko tebi bude više simpa. I tako to krene.Ubaci se malo zezancije, smija i skroz prominiš mišljenje o nekim ljudima.
I sad se opet vračam na početak puta.
Ekipa snova, baš snova.
Od prvog do zadnjeg.
Moram priznat još me drži euforija..
Ali najveći dokaz da je svima bilo lipo šta sve ostale drži euforija.
Dobro nismo svi istoga kova neki više lajemo neki manje, ali stvorio se neki totalni drugi odnos među tako različitim ljudima.
Ne mora mi niko virovat ali ne postoji trenutak koji bi izvojila ka najlipši.
Obično kad nešto prepričavam onda izdvojim nešto kao najvažnije, najlipše, najznačajnije.
E, ova dva dana su bila cila takva. Od početka do kraja.
Nema sekunde kad mi je bilo manje ili više lipo.
Ma dobro ajde koga ja zajebavam.
Ka planinari uživaju u penjanju. Ma moš mislit.
Ustvari uživaju ali najviše uživaju u dolasku do cilja i fešti koja tad nastaje.
Recimo meni je to ka i sex. Sve je super u predigri ali najlipše je kad osvojim vrhunac. E i tek mi je onda najvažnije da se gori šta duže zadržim, u šta boljem društvu.
Ekstaza.
Stvarno nam je bilo lipo.
Znala sam da će ovaj post biti pre dug a da ništa konkretno neću reč.
Obično to tako činim.
Ali stvarno mi je lipo bilo, guštala sam u svemu , baš u svemu…
I u bjeliću…
Post je objavljen 13.03.2008. u 17:17 sati.