Marketing
I see nothing in your eyes
konačno je više- manje sve u redu… ne mogu reći da je sve jer neke stvari još se nadvijaju nad nama…
samospaljivanje klinca, samoubojstva, samoubojstvo profesora, željeznička nesreća, stradanje…
kao da nam je fortuna prošli tjedan okrenula leđa…
pitaju se svi zašto se klinci ubijaju… i to je glavna kada se neki klinac odluči na taj potez…
i svi se onda pitaju zašto… a što je s ostalim danima?
u roku od jednog sata, dok sam sišla na svojoj stanici, ja sam čula pet razgovora o samoubojstvu i pokopu… najčešće vlastitom…
ili se družim sa stvarno bolesnim ljudima ili nešto stvarno ne valja s nama mladima danas…
dobro sam… to je odgovor na većinu pitanja… a mnogi su zapisani ovako
i gledam i slušam i ne shvaćam… često i sama želim nestati… ali ne znam što da mislim o tim ljudima koji su nestali… jesu li bili jako hrabri ili samo kukavice… jesu li njegove riječi istinite i ne osjeća li on… želi si dokazati da je živ… želi znati da je živ…
tako i mnogi drugi… a neki jednostavno žele da ih prestane boljeti… pa režu… jer te rane manje bole…
a neki više ne mogu… i odustanu…odu… ostave se svega i jednostavno odu…
Post je objavljen 12.03.2008. u 16:56 sati.