Marketing
najdrazi su mi oni bez naslova...
Jucer je bio tezak dan...
Cijeli sam dan citala lektiru...Poslije sam malo otisla na msn...Dopisivala sam se s jednim Darkom. Pricao mi je kako mu je 90% rodbine poginulo u ratu.
Bilo mi je jako zao,ali mislim da mu nisam dovoljno to pokazala....i sad mislim da on misli da ga ne razumijem.To je istina...meni,hvala dusima, nitko nije poginuo,al to nije razlog da mi nije zao. Nisam znala sta da mu kazem...nikad ne znam sta napraviti u takvim situacijama kad mi netko prica o necijoj smrti....Rec
samo zao mi je?!...to mi je nekako glupo...to ljudi govore bez razmisljanja...zelim im stvarno pokazat koliko mi je zao...ali neznam na koji nacin...jesam li prehladna??!
Juce sam isla na pljugicu s Tinekom...i u djecjem vrticu (potpuno mracnom,nema nikoga)...stajao je neki covjek,na sred vrtica u crnom,potpuno
sam...vidla sam ga kraickom oka...
usrala sam se...jebote ko neki duh...
...i da...sanjala sam da se netko (neznam tko) objesio u mom hodniku...to nije dobro....objesio se za cijev od plina...sestra mi je nesto vazno trebala rec,al nije stigla jer je zvonio sat u 6:20h. Mrzim to....sna sam se sjetila pod hrvatskim,sam mi se na jednom pojavio taj prizor objesenog covjeka...
ah...valjda ce bit bolje...
stavit cu novu pjesmu pa mi mozete komentirat...voljela bih da je komentirate...zanimaju me misljenja...
aj (zato kaj Vale to mrzi) pozdrav mojoj Vale, Miici, Žozef, Moniki, Marthi, Blazi, Ivani i svim mojima u razredu i mojoj Ivani iz kvarta koja je jos uvijek bolesna i Tineku koji se napokon pomirio s mojim starim
hehe...napokon...
pozz mojima doma i svim...bla...bla...bla mogu tak do sutra
aj papa
Post je objavljen 12.03.2008. u 15:11 sati.