Oprosti, nisam te htjela povrijediti, ja ne volim ljudima ostavljat ožiljke.
Ali moram, moram probati biti sama.
Hvala ti na svemu, stvarno sam te zavoljela, pružio si mi sve.
Ali moram, moram naučiti biti sama.
Navikla sam na tebe, navikla sam na to da pucnem prstima i ti stižeš.
Ali moram, moram se sama počet truditi.
Buđenja uz tebe bila su bajkovita, a poljupci za laku noć rajski.
Ali moram, moram se počet buditi sama.
Svaku želju si mi ostvario, svaki moj san saslušao.
Ali moram, moram se sama naučit borit za svoje snove i želje.
Svaku moju suzu si isprao, svaku ružnu misao izbrisao.
Ali moram, moram naučiti sama plakati i sebi pomagati.
Znam da si me volio, i da me voliš, ne znam hoćeš me voljeti.
Ali moram, moram da ja ponovno naučim voljeti.
Ne zaslužuješ biti navika, voljena navika,
Ne zaslužuješ imati nešto od mene.
Sam si mi rekao da sam prekrasno biće
I zato idem, da ono prekrasno biće koje toliko voliš nađem.
Da ponovno budem to prekrasno biće.
I ne bojim se onog najgoreg, da ćeš zavoljeti drugu.
Ako je zavoliš, zavoljet će i ona tebe.
Jer tebe je lako voljeti kao disati zrak,
A ja ću biti najsretnije biće kad ti budeš voljen.
Hvala na svemu, i nemoj se razočarat u meni,
Ali moram pronađi sebe,
Da bi se tebi prekrasna vratila.
Možda.
Post je objavljen 11.03.2008. u 01:10 sati.