Apsolutno glupa i slijepa
sve moje nedjelje su iste
kasno popodne
lijeno se ustanem
sva mamurna
i indiferentna prema ostatku svijeta
skupljam cipele po stanu
tapkajući u polumraku spuštenih roleta
tražim cigarete
prebirem ovotjedna sranja
zbog kojih ću spuštati pogled mjesec dana
potpuno predvidljiva
u pijanom stanju šaljem poruke
ljudima koje bi trebala izbrisati.
a on je zaista udaljen
i zove me samo kad je pijan
znam to jako dobro
al ipak
ja popuštam jer sam slaba
i tako predvidljiva
rano biježim iz stana
ne, ne , ne
nemamo vremena
spavati
ljubiti se od 7 do 12
odlazim, pa dolazim
onda kad ti to želiš
moje pogreške,kao da sam ja pijana
a ne ti,
i u takvom stanju imaš jebenu kontrolu
zavrtim ti mozak samo na sekundu,sat ili najviše dan
hranom za ego
i što smo mi
prijatelji nismo.
mrzim lijena jutra
vožnje i grljenja bez riječi
i način na koji ja nisam ja u tvojoj blizini.
mrzim poljubac u obraz
mrzim njemu komunikaciju
mrzim
mrzim
mrzim
sve povezano s tobom mrzim
isto koliko i trebam.
zašto ne možemo biti mi,
zašto se ne možemo vratiti na početak
zašto se blokiram kad si mi blizu
zašto šutim
zašto
a toliko vremena to sve traje...
nevermind.
ionako nećeš pročitati ove gluposti....
Post je objavljen 10.03.2008. u 23:50 sati.