Marketing
slomljena do kraja....
evo uglavnom uzasno sam tuzna....nesto se dogodilo....no ne zelim opce o tomu pricat...mislila san da nece biti tako strasno...no prevarila sam se....i sad san grozne volje....toooliko me to potreslo...uzas....hvala vani i mireli koji su mi taj dan barem malo popravili....danas sam bar malo volje....pa evo kladila sam se s antonijom oko necega za 30kn....i naravno dobit cu...nadam se...al hocu 1000%...i sad kako jo moran dobit tih 30kn,jedan gospodin koji je tema te oklade se pobunio da on hoce tih 30kn....ma mislin briga me za te pare,al mi je gust kad pobjedujem.....a on nece dobit ni lipu..jer sam se ja kladila i ja cu dobit te pare...a on je samo tema te oklade...no ugl briga me za to....jer rado bi ja izgubila tu okladu....ali svejedno necu....jer je moj ponos veci....no uglavnom posto san bila tako tuzna i na neki nacin jidna na jednega covika napisala san mu pjesmu(inace pisanje pjesme me spasava kad san tuzna)..
pa evo vam pjesma(al nema imena)
Hej dječače što zbog mene patiš,
želim da nešto shvatiš...
Daljina nije važna,
ako je ljubav snažna...
A naša očito nije bila,
ti slomio si moja krila....
Više nisam anđeo koji s tobom živi,
za našu propalu ljubav ti nikog ne krivi....
Jer jedno za drugo stvoreni nismo,
nekad davno takvi bismo...
Al sada su nam se putevi razdvojili,
i svatko svoj život živi,
a za to mi smo krivi...
Suze moje zbog tebe teku,
i želim da nađeš djevojku neku...
Želim da me zaboraviš,
jer ja nisam stvaran lik,
samo sam obićno biće
koje kad tad pobjegne iz svake priće....
I na kraju želim da nešto znaš-
gdje god pođem,
ti uvijek češ sa mnom ići,
u srcu te nosim,
a iz njega nikad nećeš izići....
eto to je to...ova pisma je nastala kad sam biiila jaaaako tužna....i posvecena je jednom čoviku kojega još uvik jaaako volim...
pa eto...gotovo je....
i ne pozdravljam nikoga...
Post je objavljen 10.03.2008. u 20:17 sati.