Marketing
Kot w pustym mieszkaniu ...
Szymborska Wisława: Kot w pustym mieszkaniu
Umrzeć - tego nie robi się kotu.
umrijeti - to se ne radi mački.
Bo co ma począć kot
jer što da radi mačka
w pustym mieszkaniu.
u pustom stanu?
Wdrapywać się na ściany.
da se penje po zidovima?
Ocierać między meblami.
da se češe o namještaj?
Nic niby tu nie zmienione,
ništa se naizgled promijenilo nije,
a jednak pozamieniane.
a ipak, sve se promijenilo.
Niby nie przesunięte,
ništa nije maknuto
a jednak porozsuwane.
a ipak više mjesta ima.
I wieczorami lampa już nie świeci
anoćna lampa ne svijetli.
Słychać kroki na schodach,
slušam korake na stepeništu,
ale to nie te.
ali nisu to ti koraci.
(...)
Ktoś tutaj był i był,
netko je bio ovdje, bio je
a potem nagle zniknął
a onda iznenada nestao
i uporczywie go nie ma.
i sada je tvrdoglavo odsutan.
Do wszystkich szaf sie zajrzało.
sve sam ormare pretražila
Przez półki przebiegło.
sve police pregledala
Wcisnęło się pod dywan i sprawdziło.
pod divan se zavukla
Nawet złamało zakaz
sva pravila prekršila
i rozrzuciło papiery.
i papire rasula
Co więcej jest do zrobienia?
što uraditi?
Spać i czekać.
spavati i čekati.
Niech no on tylko wróci,
nek se on samo vrati.
niech no sie pokaże.
nek' se pokaže
Już on się dowie
tada će valjda shvatiti
że tak z kotem nie można.
takvo što se ne radi mački.
(...)
Duško Radović: Tužna pesma
Živela jedna gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara....
I nije imala ni mamu, ni tetu,
nikoga, nikog svog na svetu.
Gospođa Klara je šest mačaka čuvala
na jastucima od žute svile.
Mašne im je krojila, mleko kuvala
pa su site i srećne bile -
belih mačaka šest.
A kad je umrla gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara,
- jastuke od žute svile niko nije prao,
na doručak niko nije zvao,
a loviti miševe niko nije znao!
Tužne su, tužne i gladne bile,
zaspale su na jastucima od žute svile
i nikada se,
ah nikad se više nisu probudile - belih mačaka šest.
Uvijek mi natjeraju suze na oči. Obje pjesme, meni dragih pjesnika.
I uvijek se sjetim moje Majčice i njezine sijamke Maze.
Bila je vjerna prijateljica mojoj majci, punih 17 godina. Kad se mama, već teško bolesna, preselila k meni, da sa mnom provede svoje dvije posljednje godine, s njom je došla i Maza.
Umrla je koji mjesec prije svoje gazdarice.
A moja je Majčica kazala: Dobro je što je ona otišla prva. I ja ću brzo, za njom ..
Ah, Majčice, umrijeti ... to se ne radi mački.
Gotovo šest je godina prošlo.
Sad već mirna i sjetna odem Ti na grob. Prvu oštru bol vrijeme je ublažilo.
A onda, jedne subotnje večeri, kad kiša pada, počnem odjednom, k'o mačka u pustom stanu, ladice prevrtati, uspomene pod divanom tražiti, Tvoj korak osluškivati ...
Bila si jaka, Majčice. Pustila si da odu prvi, one koje si voljela.
I Matiju ... i Mazu.
A ja to ne mogu. Još uvijek Te ne mogu pustiti.
I ne mogu zamisliti da ostanem sama, k'o mačka u pustom stanu ... ne ... ne smijem ni pomisliti da odu prije mene
Oni koje volim ...
Post je objavljen 10.03.2008. u 00:01 sati.