Marketing
Slika i prilika Vase Ladačkog!!!!
Dan žena!
U zadnje vrijeme mrzim sve!
Ali apsolutno sve!
Taman kada sam se obradovala da je prošlo glupo Valentinovo i da sam mirna, preživjela sam ga i mislim se –idemo dalje (jebeni HDZ-e), sjebe me Dan žena!!!!
Par dana unaprijed izlozi su opet puni, na radiju se vrte reklame-Dragi, a šta ćeš mi kupiti za dan žena... bla, bla, bla....
Halo, ljudi!! Pa gdje su vam osijećaji? Dali itko misli na one žene koje su prije dobijale čestitku od osoba koje vole i koje voli njih a sada ju nisu dobile? Dali je itko pomislio na to- a kako je onima koji su sami?
Meni je toga više dosta!!!!
Danas sam morala sa svojima na kraći put i cijelo vrijeme svira radio u autu, cijelo vrijeme se vrte te glupe reklame a meni se po glavi vrte sjećanja... Iako sam vozila veći dio puta, na povratku je tata popizd... i rekao- daj, ja vozim dalje!
Ja nemogu više tako! Sve me to polako ubija. Opet sam smršavila i obećajem svima, ma tko god to bio, tko mi dođe i kaže da sam smršavila i da se moram malo udebljati, da ću mu polomiti noge!
Šta? Debil sam? Ne vidim da sam smršavila? Nemam ogledala doma? Vau, otkrili ste toplu vodu, struju i sve ostalo!!! Halo ljudi- nisam anoreksičarka, nisam bulimičarka, nisam namjerno mršava... to je jednostavno tako.... da mi je dobro, nebi bila takva!
Ludim. Polako, ali sigurno- LUDIM.....
Dosta mi je više smješkanja, glume i pretvaranja. Nije mi ništa, nije mi ništa! Ma vraga mi nije... Ali, jeb.... Valjda to treba biti tako! Sama sam si kriva. Nema drugog krivca!
Samo ja i nitko više!
Više sam dojadila i Bogu i vragu..... A i Dunavu... Svaku večer visim na Dunavu bez obzira na vremenske prilike i neprilike..... Valjda su me zapamtili svi Vu- luzeri, kao što sam i sama... Samo je pitanje dana i sata kada će mi napraviti člansku iskaznicu i primiti me u svoj klub.
Neku večer sam na povratku s Dunava pokupila malu kujicu... Dovela sam je doma mom Kikiju da se malo „druže“! Krasna li sam osoba!!! Zato što je pseto pretrčavalo cestu, ulazilo u trgovinu i strašilo trgovkinje nije znak da je ničija!!! Ima ogrlicu protiv buha i strašno mekanu dlakicu, jede samo one pseće keksiće a ostalu hranu u kojoj bi se moj Kiki ubijao samo pomiriši i ostavi!
Hm... nevjerovatno sam „osijećajna“!!! Netko sada možda traži svoje pseto a ja ga pokupila i dovukla kući! Znam kako je meni teško, ali pri tome ne mislim dali je možda nekome drugome teško! Znači, nisam samo bezosjećajna već sam i lopov i sebičnjak!
Guja ledena.....
Čitav svijet je poludio pa tako i životinje! Ona njega zaskače umjesto on nju!!!
U zadnje vrijeme sam totalno odvalila na Balaševića. Neki dan mi je rekao jedan poznanik: počeo sam slušati Balaševića! Hvata me neka depresija! A jeb.. Svaka mašina ima svoj kvar!
Ja njemu pričam- de, nedaj se, drži se i sl. a kod mene u glavi, mislima.... katastrofa!
Neku večer sam ovu pjesmu pustila na Dunavu pa me je moja draga drugarica Lujka iliti Kokoška zamolila da je ugasim uz komentar- pa nije ni čudo da si cmizdrava kada slušaš to!
Ali ta pjesma je ta! To je to! I... ovo je moj blog i ja ću je tu napisati! Meni za dušu!
Znatel priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je tek ponomad čuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kažu da je bio čudna sorta!
Otac mu je bio sitni pahor, ranio je sedam gladnih usta. Mati mu je bila plava, tiha nežna i
Umrla je s trideset i nešto.
Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka,
Na astalu navek leba, taman tolko kolko treba, al je Vasa hteo mnogo više!
Želeo je konje vrane, po livadi razigrane,
Sat sa zlatnim lancem i salaše!
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne,
U karuce pregnute čilaše, ali nije mogo da ih ima.
Voleo je lepu al sirotu.
Uzo bi je samo da je znao
Voleš jednom u životu, sad bogatu il sirotu,
To ne bira pamet nego srce.
Sve se nado dal će ljubav proći.
Za naveke otišo iz sela, nikad nije piso nikom,
Venčo se sa mirazdžikom, jedinicom ćerkom nekog gazde.
Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše.
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
U karuce pregnute čilaše.
Sve je imo, ništa imo nije.
Propijo se, nije prošlo mnogo
Dušu svoju đavolu je prodo
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši, ali nije mogo da ga nađe.
Mlad je kažu bio i kad je umro.
Sred birtije od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, ko da drema, ko da spava
I još pamte šta je zadnje reko:
Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih
Džaba bilo sata i salaša,
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih
Džaba bilo karuca čilaša...
Kada nisam s onom koju volem,
Kada nisam s onom koju volem,
Kada nisam s onom koju volem,
Kada nisam s onom koju volem.....
Znatel priču o vasi Ladačkom?
I ja sam je tek ponomad čuo.
Čak i oni slični njemu, kad razmisle o svemu
Kažu da je bio- čudna sorta!!!!
Znatel priču o Kikici Rodjkici....
....................
Džaba bilo dobrog posla,
Džaba bilo vozačke ...
Džaba bilo ispita položenih i diplome...
Kada nisam s onim kojeg volem....
Kada nisam s onim kojeg volem...
Kada nisam s onim kojeg volem....
Kada nisam s onim kojeg volem...
Vratit ću se.... Jednog dana... Možda....
Ali ću vas čitati!
Post je objavljen 08.03.2008. u 21:29 sati.