Pregled posta

Satira u malom pakiranju...

o Njemackoj. Ovo je (iznimno tanzt aus der Reihe) izvanrevijalni uskok u ironican pogled na Njemacku. Nakon toga nastavljamo sa turistickih pogledom na stvari, koncept koji sam si osmislila ce ici do kraja godine, geografski smo se sistematizirali i nadam se da cete uzivati u potpisima kao sto sam ja uzivala posjecivati sva ta mjesta. Veceg pakiranja nece biti jer volim gdje zivim, da ne volim isla bih dalje.

Sto nam je Emma ucinila:

















Vecina gradova pogotovo manjih, je sterilno cista. Mirna. Sa rutinom. Bas tako i volim svoj zivot. Ostavlja mi dovoljno mentalnih kapaciteta za ono bitno, zaista bitno. Sve je u putokazima i tablama. Put do carine, wc-a ili podzemne. I strelice zaista pokazuju u pravom smjeru.





Taksiji su tehnicki potpuno ispravni, cisti i sigurni. Sto se ne moze reci za taksije svih kapitalistiki razvijenih zemalja.
Taximetar uvijek radi, kozna sjedala su ispolirana i mirisu na cistocu. I ovo im je sluzbena boja:



Voznje su skupe. Stajaliste ima u svakom kvartu barem 3-4 puta, ako su u voznji nece stati jer su zauzeti.

Nijemci pate od kompulzivnog poremecaja odrzavanja reda. Sauber und rein! Pogledate li samo malo tv reklame, vecina ih je za savrseno sredstvo za pranje vesa. Waschkeller ima svaka kuca, prostorija gdje je masina, susilica, stalci za ves itd. Higijenicari samo takvi .

Mislim ovdje svako domacinstvo koje drzi do sebe ima perilicu zadnjih 40 godina.











Praonice rublja nisu omiljene i koriste ih iskljucivo oni koji si nikako ne mogu priustiti masinu, studenti, imigranti ili netko treci kojeg je sudbina bas tog trena lupila po glavi. Osobno ne bih nikad ves u javnoj masini oprala. Po bijeloj boji vesa se pozna domacica ne?



Narodni heroji su: Meister Proper



i Weißer Riese

te

Rijetko cete u Njemackoj naci messy domacinstvo ili neodrzavan vrt i okucnicu. Da, da iako se sve manje vidjaju, Nijemci su i strastveni ljubitelji vrtnih patuljaka. Doduse ne ovakvih, nego cudorednijih ali da ja vec stavljam u vrt, onda bih stavila da se barem ima sto vidjeti





Automati za vozne karte razlicito funkcioniraju, ovisno o gradu, ako ste dosli iz Berlina i hocete se voziti po Hamburgu biti cete jednako zbunjeni kao ako ste dosli iz Frankfurta i zelite se voziti u Münchenu. Na prometnijim mjestima mozete sve platiti karticom.



Nemojte se svercati, ako vas ne ubije visina kazne, onda budu prijekorni pogledi putnika oko vas.

Jezicne pustolovine:

Ne trudite se razumijeti sto se pise sa ß a sto sa ss. Komparirati sa als ili sa wie, sto se pise malo a sto veliko, uzivajte u odmoru i neznanju. Za sve ostalo tu je Duden.



Ovo je i jezik divnih jednostavnih rijeci kao Oberpostdirektionsbriefmarkenstempelautomatenmechaniker, Dihydrogendinatriumethylendiamintetraacetat, Spracherkennungseigenschaften, Produktionenanwendungsreihenfolgediagramm, Regionalzugkurzstreckeneinzelfahrkartenschwerbehindertenermäßigung, Donaudampfschiffahrtselektrizitätenhauptbetriebswerkbauunterbeamtengesellschaft (73 slova), Mietschuldenfreiheitsbescheinigung, Vermögensschadenhaftpflichtversicherung...

To za sve one koji misle jezik na zacki zacki preko noci, a zavrse na : du schnell machen, du nix verstehe.

Da i mnogi Nijemci muku muce sa vlastitim jezikom nije tajna, razlozi su donekle povijesni (do prije 100 i nesto godina nije postojao jedan jedinstveni jezik kao recimo u Francuskoj), a donekle leze i u poluuspjesno provedenoj pravopisnoj reformi.

Smijete odluciti stari ili novi pravopis, ali onda dosljedno a ne mijenjati u tekstu kako vam se sprdne. Recimo neke novine (vazne i sa tradicijom) su odlucile konzekventno reci NE novom pravopisu. Uz to svaki Svabo (pokrajina Schwaben), Bajerac ili Sachser misle da je njihov dijalekt ionako sto puta ljepsi od knjizevnog njemackog. Naravno poznavanje sluzbenog njemackog vam nece nuzno pomoci u Austriji i Svicarskoj, jer je dijalekt drugaciji, a i neke rijeci posve drugacije. Onda zakoniti radi sale kao – ajmo na odmor u neku zemlju sa stranim jezikom, ajmo u Austriju. Austrijski izrazi polako nestaju prije svega iz svijeta reklama, marketinga i show bizza. Iako sam se i tamo naucila sporazumijeti, provevsi vrijeme ljetne skole za studente u Becu.



Schwyzerdütsch bzw. Schwiizertüütsch koji ujedinjava Niederalemannisch, Hochalemannisch i Höchstalemannisch izgleda ovako:
Stefan, gang bis so guet s Fäischter go zuemache.
U Bernu ce vam opet pricati ovako: MY befürchtYt, das d Zaal dYr VYrletztY, diY i ChrankchYhüsYr yglifYrYt wordY sy, no beträchtlYch aaschtygY chönnt statt mY befürchtYt, das d Zaal vo dY VYrletztY, wo i SchpitälYr sy yglifYrYt wordY, no beträchtlYch chönnt aaschtygY

Jos uvijek mislite da znate njemacki dovoljno dobro za ove drzave? Ukoliko zelite crash kurs, procitajte i donji odlomak:

• allwäg, äuä 'wohl kaum' durchgesetzt.Anke (m.!) – «Butter»
• bügle – «arbeiten», (ali u nekim podrucjima ali) «bügeln» Büsi, Büüssi, Busle – «Katze»Cheib – «Kerl» (grob oder kumpelhaft, bedeutete ursprünglich «Aas»)
• eis ga/go zieh – «einen trinken gehen» es fägt – «es macht Spass»
• grüezi – «(ich) grüss(e) Sie», Grussformel für Leute, die man siezt
• grüessech ([Ča
ryY/sĐYx]) – «(ich) grüss(e) Euch» (in Bern/Solothurn üblich, wo geihrzt statt gesiezt wird)
• Ich mag mi nümm erinnere/bsinne – «Ich kann mich nicht mehr erinnern»
• Ich mag nümme – «Ich kann nicht mehr / bin fix und fertig» oder aber: «Ich bin satt»
• lose – «zuhören, horchen», auch «gehorchen» (aber: ghööre – «hören»)
• Schtäge – «Treppe», «Stiege»
• Siech – «Typ» (grob, meist in Verbindung mit «geile» (um Respekt auszudrücken), «blööde» (um Verachtung auszudrücken) oder «huere» (als allgemeiner Fluch, wie z. B. «verdammt!»), bedeutete ursprünglich «Kranker», siehe Siechtum.
• springe, seckle – «rennen, laufen»
• schtudiere – «nachdenken, überlegen» (aber auch studieren an einer Universität)
• tschuute, schutte – «treten, kicken; Fussball spielen»
• voorig, vöörig, vüürig – «genügend; übrig» (’s hät no voorig, das isch no voorigplibe; aber auch «zur Genüge»: das langet voorig)

Dosta, zar ne?

Neki izrazi svicarskog njemackog su nasli svoje mjesto i u Hochdeutsch tkz. helvetizmi kao Müesli oder Putsch. Nakon ovog malo diskursa cemo slozno zakljuciti da Svicarci a i Austrijanci pricaju drugaciji jezik nego Nijemci.
Evo liste austrijacizama koje Nijemci ne poznaju:
http://de.wikipedia.org/wiki/Liste_von_Austriazismen, (lista je vrlo dugacka i ja sam izabrala nekoliko rijeci koje su me osobno kostale prilicnih nesporazuma u Becu), zapravo ima preko 7000 rijeci koje oni koriste, a Nijemci ne poznaju.

Dio liste:

Adabei, Backhendl, Bankomat (pojma ovdje nemaju sto je to), Bartwisch ( he he po nasem partvis), Bauxerl, Bim (tramvaj), Christtag, Eierschwammer, Eichkätzchen, Einbrenn ( po naski ajnpren juha), Erdapfel, Faschiertes (fasirano u Njemackoj isto ne znaju sto je nego kazu Hack), Gugerschecken, Hetscherl (a ja trazila caj od Hagebutte, a oni kazu nema iako vidim na listi pica da ima), Hieferl, Jause, Jungfernbraten (cega hocu pitao me mesar potpuno zbunjen!), Karfiol, Kiberer, Kipferl, Kletze, Kluppe, Kolatsche ( po nasem kolaci), kommod, Kredenz (kredenac), Kundmachung, Lungenbraten – zamislite uzasa kad su mi to ponudili a trazila sam fini file ;-) ili kad stojim na placu i hocu kupiti visnje, Weichsel po austrijski i kazu nema Kirschen, a ja stojim pred njima i mislim tko tu koga... Luster, Marille, Mistkübel, Owezahra, Palatschinken, Pickerl, Piefke (pogrdan naziv za Nijemce), Powidl, Sandler, Spital, Stanitzel ( po nasem – skarnicel), Stelze oder Haxen, ili hocete kupiti Hefezopft ili pletenicu, a oni ni vi skupa s njima ne znate da vam trebaju dati Striezel, Tschick ( po nasem cik :-)), Wappler.

No i unutar Njemacke vam se moze dogoditi da se ne sporazumijete jer ovisno o regiji je hladetina aspik ili sulz, makovnjacu cete naci pod Barchus, Mohnzopf, Mohnstrieze(r)l, Mohnflesserl, Mohnbrötli, ako trazite krafne u Berlinu, biti ce isto zabavno Berliner, Berliner Pfannkuchen, Faschingskrapfen, Krebbel, Fieze, Krapfen, Kreppel, Fastnachtsküchle, Fasentküchle, Auszogene, Pfannakung (oberfränkisch), peceni krumpir Bratkartoffeln, Röstkartoffeln, Röster, Brägele, G'röste Kartoffeln/ Erdäpfel, Eigschnietna, Erpfl ,Gebrädelde/Broodkardoffle, onda krenete kupiti obicno pecivo, zemlju Brötchen, Rundstück, Schrippe, Weck(e), pazite u kojem ste gradu, Semmel, Weggli, Semmeli bzw. Milchbrötli.
Palacinke - Eierkuchen, Pfannkuchen, Plinse, Pfannadeggel, Eerdädscha = Eierdätscher, Eierpannekuche (suedhessisch) ili u Svici Crępe, Omelette, Amelette, Eiertädsch.
Fasiranci - Frikadelle, Bulette, Klops, Fleischklößchen, Fleischklops, Gehacktesbällchen, Fleischpfanzl, Karbonadl, Faschiertes Laibchen, faschiertes Laberl, Fleischlaberl, Hacklöble Hackplätzchen, -bällchen, -bölle, -puder, -tätschli Haggbifdeggli (slatka mala rijec ne !)
Mljeveno meso - Hackfleisch, Hack, Gehacktes (slicno Mett), Hackepeter, Gewiegtes (obersächsisch), Faschiertes, Haschee (Tirol), Hackfleisch (Vorarlberg).
Njoki – Schupfnudel, Zupfnudel, Schupfnudel, Bubespitzle, Bubaspitzle (badisch, schwäbisch), Fingernudel (bayerisch), Krautnudel (Odenwald).
Neke izrazi bi juzni Bayern mogao znati jer su blizu granice, ali ostatak ne.
http://de.wikipedia.org/wiki/Regionale_K%C3%BCchenbegriffe.
Ako kupujete u Münchenu na Vikutalienmarktu (jako volim tu trznicu, meku svih svetskih zacina, okusa i mirisa), nemojte slucajno pozdraviti sa Guten Tag.
Tamo je Grüß Gott juznije od Majne, obavezno kao i Servus, na sjeveru je Guten Tag o.k. kao i Tschüss. Nijemci znaju strane jezike, mnogo putuju, mnogo studiraju vani i gotovo svi znaju barem engleski.
Oni iz istocne Njemacke imaju svoj vrlo karakteristican naglasak, na kojeg zapadni dio drzave gleda malo posprdno.

Ovak vam to zvuci , a jos se znaju i nasaliti na svoj racun, nazalost samo ako znate njemacki cete shvatiti salu...
http://www.myvideo.de/watch/29521

Istocna Njemacka je sinonim za nove savezne drzave: Brandenburg, Mecklenburg-Vorpommern, Sachsen, Sachsen-Anhalt, Thüringen...
Vjecni konflikt Ossis und Wessis

Wurst/kobasica je svetinja. Pa se tako proteze i kroz jezicno blago – sve mi je Wurst, znaci svejedno mi je, ob es ihm um die Wurst geht – znaci o esecijalnom u zivotu. Ima kratkih, dugackih, debelih, tankih – kobasica, ali to ste znale i same.
Jedu se tople, hladne, sa umakom, sa kruhom, u salati da, da Wurstsalat, u biti to cete moci kupiti u svakoj mesnici, ponijeti doma i jesti kao mali medjuobrok.

Znaci nareze se na trakice i napravi sa povrcem, jajima i slicnim.



A osnovni recept je pola kile kobasice (Kalbslyoner recimo), 200 grama sira, recimo svicarskog ementalera na trakice, 1 luk, na sitno kiseli krastavci i uz to kriska pravog seljackog kruha. Jako cesto se jede u Biergartenima navecer uz pivu.
Kad dodje Bayern na red pozabaviti cemo se i njihovim nacionalnim ponosom, bijelom kobasicom, ali reci cu da svaka regija ima svoju vrstu na koju je jako jako ponosna. Svaka regija ima svoju kobasicu, pivu i mineralnu.
Njemacka je broj jedan u svijetu po vrstama i kvaliteti kobasice.

Deutsche Wurst - Alles Andere ist Käse!

Nijemci vole i Hawaii Toast koji jedu sa ananasom, inace vole ananas i na pizzi i na ostalim slanim jelima. I sama to cesto radim kao brzu veceru – punozrni toast, na njega komad sunke ili komad tankog pileceg snicla, na to peceno jaje, ananas i zapeci po gore sir, uz to zelena salata.

I u vecini kafica koji ne nude posebno bogatu toplu kuhinju cete naci razne salate i barem ovakve snackove i gotovo na svakom mjestu mozete pojesti nesto sitno i frisko.

Njemacki kuhari su poznata export stavka. Po njihovim knjigama i receptima kuhaju svjetski poznati restorani, obicno ih "kupuju" Arapi - kuhare ne recepte, gdje onda jedan takav covjek ima 100-njak prvoklasne radne snage (domace) kojom koordinira i ima zadnju rijec. Zaradjuju bolje nego vrhunski manageri i stvar je casti kojeg kuhara smijete dodati na vizitku svog usluznog objekta. Naravno imam neke svoje favorite, kod kojih ne jedem cesto jer su skupi, ali tu i tamo si priustim best of the best. Witzigmann, Alfred Biolek, Mario Kotaska, Ralf Zacherl, Alfons Schubeck, Siebbeck je dugo vazio za papu njemackog kulinarstva. Tave od lijevanog zeljeza, frisko bilje, regionalna kuhinja i naravno sve frisko i nepreradjeno...

Ujedno obratite paznju sto pise na lokalu, do kad ima warme Küche jer vrijeme do kad je lokal otvoren nije automatski vrijeme i do kad mozete naruciti hranu. Cesto ne mozete vise naruciti sat vremena prije zatvaranja.

Smatra se nepristojim ako ne pocistite tanjur i posluga ce vas na diskretan nacin pitati – jel nesto sa jelom nije bilo u redu. Sad znate zasto sam se brzo uklopila, ja svoj tanjur sa radoscu i gustom pocistim!
Pitanje koje ce vas pitati u lokalu – placate li zajedno ili odvojeno? Time, ako zelite platiti svak za sebe, ne dolazite u neugodnu situaciju da vi posluzi morate reci da naprave odvojene racune. Ovdje se ide puno po restoranima ali to ne znaci da uvijek morate placati runde, pogotovo ako idete sa ljudima sa kojima niste bliski. Kad idemo sa prijateljima onda svatko plati jednom i ne, Nijemci nisu skrti, dapace ne sjecam se kad mi je itko dosao u kucu praznih ruku makar dogovorili samo neobaveznu kavu. No pravilo da jedan placa za sve, ne vazi za ovu drzavu. Dobro je to znati.
Ja se krecem u drustvu gdje je to pravilo ali sam svjesna da isto nije opcevazece.

Ne vole nepozvane goste. Ne volim ni ja. Danas u vrijeme sve te silne moderne tehnologije je o.k. barem mobitelom provjeriti jesu li ljudi doma i jel uopce zele vase drustvo i to sad. Ne dolazim nenajavljena niti volim takve goste primati. Izuzetak su jako dobri prijatelji s kojima se mogu druziti i u pidjami ili kad je neka frka panika, tad moze doci svatko nenajavljen. Onda mozete doci i u ponoc i pomoci cu koliko god je u mojoj moci.
Volim goste pogostiti i ugostiti kako se spada, volim si uzeti vremena za njih, a to ne mogu ako nasjednu na zvono u nedjelju popodne dok se muz i ja opustamo i zastore spavace su zatvoreni.
Ili dok cijeli dan provodimo u pidjami i gledamo filmove i odlucimo uzeti pauzu od svega vani.

Isto tako nije uobicajno da vam prijatelji otvaraju vrata ormara ili frizidera. Tu vrstu bliskosti ili spotanosti ni sam ne prakticiram i mislim da ima mnogo drugih nacina za pokazati sa kime smo si bliski. Dakle - u goste se najavite, Nijemica kao domacica zeli sve imati pod kontrolom, isplanirati i najsitnije detalje, rashladiti vino na pravilnu temperaturu i naravno - ne dozivjeti iznenadjenja.
Ne dolazite prerano, to jest nekulturno. Barem u ovoj drzavi. Mogli bi zateci domacicu kako se upravo presvlaci iz odjece za kuhanje u odjecu za primanje gostiju, kako se jos sminka ili upravo namjesta stol. Niti prekasno nije dobro, superorganizirana domacica ce tajmirati topla jela da budu gotovi kad vi zazvonite i steta je da se jelo a time i raspolozenje ohlade.
Zapamtite, ona se potrudila pripremiti finu veceru i vas mali doprinos tome je da budete tocni.

Kad nemaju goste Nijemci veceraju hladno – Abendbrot. Kruh, nareske, sir, frisko povrce. I zna se da se nakon sedam navecer ne dolazi ljudima jer imaju svoje obiteljsko vrijeme za stolom – Abendbrot.

Vole se rukovati. Gotovo na razini opsesivno-kompulzivnog poremecaja. Ako ne zelite ispasti nekulturni, rukovati cete se 10-ak puta na dan. Mladji se vole grliti, no u pravilu u formalnijim drustvima MORATE svima dati ruku. Pa kad se skupi kod nas 10-ak gostiju, potraje to, dok svak svakome da ruku. Vidite ne smijete kasniti, uz rukovanje, klopa se brzo ohladi . Ako se ne rukujete, biti ce uvrijedjenih.
Meni je malo trebalo i da shvatim da se i grliti mora (sa prijateljima), one bi mene stiskale onako od srca a meni su takve intimnosti ponekad too much, jesam ja warmherzig i sve to ali mi treba malo da se zagrijem...Cim vam jace stisnu ruku, tim je karakter snazniji. Ja uvijek stisnem, nek se zna. Ne volim drzati neciju krepanu ribu, pardon ruku, u svojoj.

Zestica bas i nije omiljena i ne poklanja se cesto. No omiljeno je vodjenje kroz dom, domacica ce vam time pozeljeti dobrodoslicu i kratko (ili duze) vam pokazati prostorije. Meni se obicaj svidja jer to znaci da necu morati zamisljati ostale prostorije no ja sama ne vodim bas sve ljude po citavom stanu, nego ovisno o tome koliko su mi dragi.
Dakle zestica ne ali u 99% slucajeva ce vam ljudi doci na vrata sa bocom finijeg vina. Znaci poklanjanje vina je masovna pojava. Piva se ne poklanja ali se pije, Nijemci su po kolicini popijene na trecem mjestu u svijetu odmah iza Ceha i Iraca. Statisticki gledano popije svaki Nijemac 125 litara godisnje.
Statistike kazu da bi se Nijemci u prosjeku radije odrekli seksa nego pive. Zakoniti ne pije alkohol. Pametnome dosta.

Ako se na toj tour de home zapocne razgovor gdje ste nabavili divno antiktno ogledalo u spavacoj ili gdje ste dali sivati zastore u boravku ili tko vam je naslikao sliku u hodniku...moze to potrajati. Dakle – budite tocni pri dolasku.
Nemojte se cuditi ako pri tom obilasku ugledate i posve tipicne kucne ljubimce
ovdje. Nemojte podcijeniti ritual kave i kolaca nedjeljom popodne. To je svetinja. Tu se na tren znaju zaboraviti i pokoji oveci obiteljski ratovi i cavrljati o vremenu i kolacima koje Nijemice rijetko same peku ali kupe u prefinim slasticarnama. Obicno cete vidjeti njihove zakonite kako nedjeljom popodne balansiraju sa umotanim kolacima na putu do doma. Uz meni preodvratnu filter kavu sa kondenziranim mlijekom:



Ducani su nedjeljom zatvoreni, u vecini drzave i subotom poslije 18:00, ne tako davno su subotom ducani radili samo do 14:00, a radnim danom do 18:00 svi pa je bilo tesko otici u nabavku. Sto se toga tice, mogli bi nauciti od drugih drzava.

Pricica ima naravno bezbroj i kad se sjednete zapisati ih onda ih se pola ne sjetite. Uglavnom Njemacka pred bilo koji drzavni praznik je slicna predratnom stanju. Vuku se enormne kolicine hrane kao da ducani nece biti otvoreni mjesecima, opca histerija, svega mora doma biti. Kaj ak teta Gerta odluci bas za Uskrs doci do nas a nemamo njen omiljeni caj ili bijelu kavu koju pije? A ne! Na sve moramo biti spremni. Priznajem da i ja volim imati dobro opremljenu spajzu jer mi to uvelike olaksava zivot, ali prosjecan Nijemac me u tome daleko premasuje. Slepaju se sanduci i sanduci mineralne vode, sokova i piva...pa se pitamo jel se to sprema treci svjetski rat, a mi ne znamo?
No da, zapravo ironiju na stranu, vecina svijeta ipak malo zavidi Nijemcima na njihovom perfekcionizmu.
Tante -Emma ducana ima jos samo po selima, to su vam oni gdje trgovac stoji iza pulta a vi govorite sto bi i tu intimnost dijelite sa svima prisutnima u prostoriji.


Tko se takvih ducana jos sjeca, u njima bi obicno radila neka starija bakica sa sijedom kosom podignutom u pundjicu i od tuda i naziv ducana u kolokvijalnom govoru: teta emma.

Spomenula sam vec filter kavu, znaci to je nacionalno jutarnje pice broj jedan.



Ukoliko bacite papiric na cestu, pogresno odvojite smece u kontejnere ili radite neku drugu gradjanski nedopustivu stvar – uputiti ce vam izraz pun gadjenja i prezira, vjerujte taj se genetski nasljedjuje! No ako godinama vjezbate mozete se prilicno dobro istrenirati u tome. Probajte ici kod crvenog svjetla preko ceste – cisto ako vas zanima kakav je to pogled, onda se okrenite iza sebe. Ako ste u mom gradu, posve je moguce da cu vas i ja tako pogledati.
Neki koji citaju blog a jako me vole (bok D.) su se znali i cuditi i ljutiti kako to da cekam na zeleno, nigdje zive duse oko nas. Na tu temu moram reci da ne simpatiziram ljude koji se drze pravila samo dok su na lancu, pod kontrolom.

Carobne rijeci su zimska i ljetna rasprodaja Sommerschlussverkauf (SSV) i Winterschlussverkauf (WSV).
Eh to su snizenja, a ne kao kod nas snize 35 % i jos se hvale. Snizi se sve do 80% i zaista je prilika obuci se od glave do pete.

Pazite i na rijec

Proci povoljno je cool! Ne srame se reci da su nesto jeftino kupili i ne lazu kako su to kupili za vise novaca ;-). Dapace i bogati vole kupiti povoljno, jer ne bi ni bili bogati, da izmedju ostalog, ne paze na novce. Jedan od najvecih trgovackih lanaca tehnicke robe Saturn je razvio nacionalnu krilaticu Geiz ist geil u slobodnom prijevodu Skrtost napaljuje (skrtost je hot).



Trgovci znaju engleski, ostale jezike ne. Cesto ni njemacki LOL. Jedino u novoj ruskoj metropoli, Berlinu, cete u skupim buticima biti posluzeni na ruskom ako zelite ili na nekom od arapskih jezika. Uostalom upravo u zemlje gdje se govore ti jezici i idu novi Maybachi sa tvornickih traka.





Oni naime placaju u keshu, osnovna verzija je 360 000 tisuca eura, a one zaista luskuzne jos 100 000 gore.
Na autoputu nema ogranicenja brzine. Ne dogadja se zbog toga vise, nego cak manje automobilskih nesreca nego u zemljama koje to ogranicenje imaju. Voze se iskljucivo tehnicki ispravni auti. Ako ste na autoputu prespori dati ce vam to do znanja. Naime ja prva, kad sam sama u autu volim potegnuti po autoputu, svi voze 140 to je onako lagano truckanje a 180-200 je vec brza voznja. S vremena na vrijeme obavim takvu voznju, treba mi to za dusu. Samo ja i moj cisti izglancani brm brm. Cak ni ne volim slusati muziku. Volim slusati brujanje motora i meditirati.

Gradsku voznju izbjegavam, iritira me taj stop and go i nije moja stvar. No postoji preporucena brzina i ako nu prekoracite, a NAPRAVILI ste tj. prouzrokovali nesrecu e onda ce vas kazniti vise nego da ste vozili tih 130. Znaci morate procijeniti mozete li.
Mnogi automobili koji prodju tehnicki pregled u istocnoj Europi ovdje ga nikad ne bi prosli.
Inace strance na cesti prepoznajemo i bez pogleda na tablice. Voze presporo.
Onda ce im Audi, BMW ili Porsche svjetlosnim signalom dati znak da ometaju promet i njegov normalan tijek. Ukoliko mogu birati vozim najradije njemacke automobile.


(bio do nedavno njemacki)


Satire i pricica imam jos ali za neki drugi put...

Ovaj vikend sam imala goste iz Belgije, bilo je dinamicno, zanimljivo i naporno. Sad bi mi dobro dosao neki vikend, problem je samo sto tjedan pun termina, bez milosti ceka na mene.
A belgijski gosti su donijeli sto? Pola kile orgazmickog dozivljaja –





Neki dan u mesnici, kupujem cevapcice, lungice i ostalo i kaze mi mesarica da fino mirisem. Nasmijesim se i zahvalim. Ona kaze ali da posebno dobro mirisem...ja kimam...da jel bi joj rekla koji je to parfem. Kazem joj. Da jel bi ja njoj to kupila, evo vadi ona iz blagajne novcanicu od 100 eura i da nema veze kad stignem, nek kupim. Ja iznenadjena situacijom, pogotovo jer me zena vidi valjda drugi put u zivotu, nas stalni mesar je na godisnjem inace idem tamo. Kazem da ne, nikako mi ne davati novce, da cu kupiti pa nek mi da onda.
I da moze i sama kupiti, da nije to neka posebna parfumerija nego Douglas. Kaze da ne moze, jer radi od deset ujutro do osam navecer svaki dan i cijelu subotu. Progutam knedlu i odlucim se nikad se vise ne zaliti na moj zivot.
U taj cas se sjetim – ma necemo jos kupovati, donesem vam ja sutra moj parfem i pakiranje vam dam i vi si njuskajte, naspricajte se pa ako je i na vasoj kozi o.k. onda cemo kupiti. Njoj neugodnjak...ali ja brbljava kakva jesam (za one rijetke koji to jos nisu znali ...) kazem – sredjeno, do sutra. Sutra ujutro nosim parfem, kazem da cu ga navecer pokupiti i nek se slobodno par puta nasprica. U medjuvremenu nadjem super ponudu na internetu i parfem 20% jeftinije nego bilo gdje u gradu, narucim, platim, stigne za 2 dana i odnesem joj. Zena je bila tako sretna, zene drage - tako sretna! Podsjetila me u cemu treba uzivati u zivotu.
Rekoh da je parfem super napravljen i da ga je potreba doslovce kap za cijeli dan i da ga ja trosim dugo i jos ga ni 1/3 ne fali.

Prodje to sve, za par dana idem s muzem na kavu u kvart i sretnemo nju na ulazu u mesnicu, pozdravimo se lijepo, ona mahne da sacekamo i izlazi van sa dva para
, nece novce i smjeska se. Muz naravno, za prethodno storiju, ne zna. Gleda zbunjeno. Ja velim pa sprijateljica sam se sa zenskom. Veli on, boze jel ima netko s kim se ti ne sprijateljis? I pojede zadovoljno kobasu. Vrhunske su. Rade ih sami i to pred musterijama.

Zakoniti kupio Klangspiel za balkon....sad nam to zvoni po citave dane, a njemu super. Osim njega, jedino se jos susjedova macka tome veseli i sa balkona mjerka...

Sljedeci tekst je kozmeticki.

Jedan dodatak vrtnih patuljaka, samo za lolinu





Post je objavljen 10.03.2008. u 19:30 sati.