- Jebem ti mater, još nisi rekla poslovođi da odvrne struju da jače hladi taj jebeni frižider - reče Slaviša blagajnici.
- Gospodine, nemam ja s tim ništa - preplašeno odgovori blagajnica.
- Kako nemaš, mater ti jebem, jesam ti rekao da rečeš poslovođi da odvrne tu jebenu struju u jebenom frižideru, a ti to nisi napravila. Je li to u redu, pitam ja tebe?
- U redu je, ustvari ovaj nije, ovaj...
- Zovi amo poslovođu - drekne Slaviša i lupne rukom u stalak do blagajne.
Prospu se žvake, male čokoladice, kondomi i Tic-Tac uz strašnu buku. Dođe poslovođa.
- Gospodine, smirite se, šta vam je?
- Kako da se smirim, je li u redu što jebena piva u vašoj jebenoj butizi uvijek mora biti mlaka, je li to u redu? - opet Slaviša popizdi.
- Gospodine nije ljeto, piva ne mora biti hladna kao ljeti, možete se razbolit.
- Mogu se jedino razbolit jer je mlaka, razbolit se i rigat - reče i gurne i stalak za novine.
- Sad ste prećerali, zvat ću osiguranje - upozori poslovođa i mani se mobitela.
Slaviša nastavi divljati, polomio je već pola trgovine.
- Je li u redu, pitam ja vas, što radim za dvije hiljade kuna i još ne mogu popit ohlađenu pivu, a, je li to u redu, i da je hladna, ugrijala bi se dok čekam u redu?
Dođe osiguranje i svlada ga. Ljudi su scenu posmatrali sa strane bez učešća.
Osiguranje je odvodilo Slavišu prema izlaznim vratima. Prije vraćanja šoping centra u normalnu rutinu čulo se još samo Slavišino zapomaganje.
- Jedino što mi treba na svijetu je piva ohlađena na 4 stupnja. Tommy jedino treba. Je li puno?
Osim standardnog žumorenja kakvo vlada po trgovačkim centrima, ništa se nije čulo.
Post je objavljen 07.03.2008. u 16:17 sati.