Marketing
Da se i ja konačno javim...
boomp3.com
Oh my God. Kako me iscrpe ta tri dana u metropoli... Pa to je strašno. Dođem svaki dan doma ko da sam cijeli dan kopala negdje na polju, a ne bila na faksu. Ali neka, tako mi je lijepo doma da ću ta tri dana izdržati, a povremeno ću se nagurati frendicama u stan ako baš postane neizdrživo.
Enivej, da, onaj zadnji ispit čije sam rezultate čekala - pala je petica! Baš sam se razveselila jučer u 6 ujutro kad sam prije vlaka provjeravala mail s rezultatima... Dakle, od ukupno pet ispita, rezultati su za mene više nego dobri - petica iz političkog sustava EU, četvorke iz PR-a, radija i fotonovinarstva i dvojka iz hrvatskog. Baš mi nije trebala ta dvojka, ispada da ne znam materinjski jezik, ali nisam stigla odgovarati za veću ocjenu jer sam pripremala ostale ispite. A primarno mi je očistiti godinu, a ne ganjat prosjek.
Onda sam se odmah jučer počastila knjigom za peticu - kupila sam P.S. Volim te. Rezervirala sam knjigu u lokalnoj knjižnici već ohoho kad, ali nikako da dođem na red i kad sam jučer ušetala u Profil nisam mogla a da ju ne kupim. I vjerujem da neću požaliti, jer sam već u vlaku na putu doma skoro pustila suzu, pa se smijala, pa se naježila... I nekako ju ne mogu ispustiti iz ruku, a žao mi je kad knjigu prebrzo pročitam, onda bih željela da ima barem još toliko stranica.
Inače, tipkam vam na novoj, bežičnoj tipkovnici, braco nas je počastio tipkovnicom, mišem, također bežičnim (a taman taj dan je moj stari miš crknuo, koje li slučajnosti) i super ultra kul novim printerom. Konačno ne moram više mami slati na mail skripte i šaliće da ih printa na poslu, mogu i ja.
Razmišljam u posljednje vrijeme o nabavi fiksnog aparatića za zube. Nisu mi zubi toliko loši, ali ima ih nekoliko koje bih željela popraviti, samo što nemam novaca za to. Čula sam da aparatić košta cirka 9000 kn (!!!), a otkud mi sad toliko... Znam da neke od vas nose, pa da vas čujem, kakva su iskustva?
E, da. Konačno sam službeno upoznala Lolitu. Zapravo, ja sam znala tko je ona, ona je sumnjala tko sam ja, ali nije znala pa sam ju jedan dan presrela na ulici i šapnula joj da sam ja Ruby. Pa smo jučer malo popričale prije predavanja i sad mi je baš drago da sam joj se predstavila. Znam da mnoge od vas oduševljavaju njeni postovi pa - haha, ja ju znam, vi ju ne znate! 
I tako... Smišljala sam u ova tri dana u metropoli što vam sve želim reći i naravno da sam sad pola toga izgubila. Idem sad malo do vas, jer imam osjećaj da sam u veeeelikom zaostatku, ali jednostavno se nisam stigla prije javiti.
Ljubi vas Ruby!
Oh, da. Jedno P.S. Znam da inače Miss T. piše izjave dana, ali moram vam ispričati izjavu kolegice s faksa. Sjedimo jučer poslije predavanja na kavi i kaže jedna kako je u zadnje vrijeme emotivna i plače na bilo što. I priča ona nama:
Naravno, mi ostale smo se najprije čudno pogledale, pitala me druga kolegica "Jel ona to rekla penise?", a onda smo prasnule u smijeh. Pitam ja nju kaj je tu tak tužno i kak oni to skupljaju penise, da bi nam ona jedva kroz smijeh objasnila da je mislila na pennyse, sitne novčiće.. Mislim, bravo, T.
Post je objavljen 06.03.2008. u 12:19 sati.