Jučer poželjeh kao u snu pobjeć
ne znajuć hoću li moći za te i za se dalje
- ponesi barem zavežljaj, a ja ću ponijet planinu
ali pomogni, ljubavi, nositi ovu ljepotu
Iz zrcala ptica te gleda, ali je ne prepoznaješ
pa se čudiš kako te volim krilatog
Kažeš: zašto bi tratila vrijeme sa mnom?
a ptici krvare krila na rešetkama
Ne znam dokad ću moći
ni previsoko do sunca
ni preblisko valima
s tobom na plećima
prepadnutim visinom
Dok god me krila budu držala
dok god u letu bude radosti
Samo ubrzaj korak, dorasti
Ja bih uza te do iza obzora
Da li će ikoga iznenaditi da dorastao nije? O mladosti, mladosti, što si ti sve u stanju zamisliti da je moguće...
Post je objavljen 15.05.2008. u 22:08 sati.