Kad zapuše prema visoravni
s Velebita ili sa Dinare
bura, onaj jaki vitar ladni
od leda se trese i magare.
Istom snagom i iz istog smjera
nekad znade sve prid sobom gurat
ne jenjava danima ni zera
pa je teško sve ovo izdurat.
Budi noću iz sna u krevetu
bezdušna je kad pravo poludi
zavuče se tako u pojetu
zanoveta kravi i teletu.
Nepriliku svakojaku stvara
il puvala noću il po danu
i starome mačku kraj ambara
koji lovi miša na tavanu.
I tako ta jaka buretina
dobro znade prkositi svima
zimi, onim brižnim čobanima
i njihovim umornim stadima.
Puši dalje i sa više snage
priko krša miljevačkog sivog
zarumeni Miljevčane drage
uz čašicu bevande il cilog.
Puni jače sve do plavog mora
i razvedri cilu okolinu
ispod mojih zapivaj prozora
i vrati se na istu planinu.
Miša sa Goriša
Stiga Miša sa Goriša
s magaricom do Drniša.
Nasred mosta Čikolskoga
prijatelja sretne svoga.
Prijatelj je sa Brnjice,
goni dvije magarice.
Obe je natovarija,
što sve nije još kupija.
Po dvi pune nose vriće,
mora da je ima sriće
pa velike količine
nakupova ispod cine.
Pita Miša, otkud lova?
toliko si nakupova.
Brnjičanin samo šuti
i počinje da se ljuti.
Sunce peče, nema šale,
Miša stavlja naočale.
Prave tamne sunčanice,
žuri dalje do piace
da ulovi barem štogod
jeftinije i od ovog
sa Brnjice malo prije
samo ako kasno nije.
I Miša je sa Goriša
danas ima neku sriću
i za sasvim malo šoldi
nakupova cilu vriću.
Povelika tri čantruna
za desetak, petanestak kuna
i krumpira skoro džabe
kupija u neke babe.
A neki mu opet gazda
jeftin kupus nudi vazda.
Piva Miša, sve se trese,
i kupusom puni kese.
Malo dalje i iz hlada
gospođa mu nudi mlada
frišku blitvu i fažole,
i ona je sa Čikole.
Čisti šudar joj na glavi
i ugođaj daje pravi.
Stoji pored nekog lole,
lipe na njoj i postole.
Opet Miša sa Goriša
sve jeftino namiriša
pa kupuje od gospođe
i opet mu dobro dođe.
Sve dobija skoro mukti
od radosti šinjor bukti.
Sada šinjor sa Goriša
gospođi je blizu priša.
Oće da je zafrkaje
pa je pita od kuda je.
A ona ga k vragu šalje,
kaže mu da ide dalje.
Gorišanin oštro gari,
magaricu natovari.
Nikad bolje proša nije,
pune vriće obadvije.
Magarica jedva miče
od tereta, on još viče.
Pošten i još junačina
ne virujen daj linčina
da bi tija da beštija
još i njega kući šlepa.
Baš ga briga što će biti
pa beštija da i krepa.
Sunce žeže sve to vruće,
Brnjičanin već kod kuće.
S obadvije magarice
hvala Bogu sritno stiga.
Što je s onim sa Goriša
nimalo ga nije briga.
piše Mario Malenica
Post je objavljen 05.03.2008. u 21:46 sati.