danas sam pokisla ko miš. trebala sam nabavit neke stvari pa sam morala u Kaštela u Emmezete. i nisam ponjela kišobran. dok sam došla do stanice već je počela padati kiša. vožnja tries-sedmicom je bila užasno duga, puno duža nego inače, cijelo vrijeme sam se okretala jer mi ni put zbog kišu više nije bio poznat. kao da su neke nove građevine preko noći izrasle kraj puta. naravno, nisam našla po što sam došla, ali našla sam ono po što nisam došla a ipak mi je trebalo pa sam shvatila da sam i po to došla lol. inače volim kišu ali kad sam se vraćala nisu mi odgovarali udarci kišnih kapljica po licu, niti nošenje vjetra na sve strane tako da nisam mogla održat ravnotežu i kad bi prošlo neko auto zalilo bi me vodom i ugazila sam u mali miliun lokvi i saplela se jedno mislijardu puta i...idemo dalje. da sam ju mogla ugristi, mislim na kišu, glavu bi joj otkidala. ali kiša nema glavu, a nema ni vjetar pa tako ni lokve nemaju glavu. jedva sam se onako pokisla dovukla do kuće. a onda je staroj nešto danas puklo u glavi da sam sotonistica. iako imam sotonističku bibliju nisam sotonistica. prvo što mi je palo na pamet je da ju je našla na kompu...morat ću stavit natpisa na vrata "na nepoželjne pucam" jer očito šifra na komu nije dovoljna...ali je ispalo da joj je ideja došla zbog jednog crnog ručnika kog sam nedavno kupila. dobro, i par crnih svijeća i lančića s pentagramom. ali zar ne mogu imati stvari koje mi se sviđaju bez da spadam u neke grupe ili sekte. sad me stalno nešto zajebava i kenja a nemam flaster da joj ga zaljepim preko usta jer me nervira. nisam ništa jela i cijeli dan mi se jedu ćevapi ali nikako da dođem do njih. u gradu nisam mogla stat kraj nekog fast food-a jer je bila prejaka kiša i u lepinji bi bilo više vode nego nego čevapa. a kad sam došla doma moji se nisu složili s mojim prijedlogom pa sam sad još i mrtva gladna.
sad bi malo trebala visit na msn-u, jer sam nekima to obećala, a ne želim. gleda mi se televizija koju inače ne gledam puno. samo Star Trek i ako naletim na nešto zanimljivo od SF-a, horora i sl. tako da je to što mi se gleda tv začuđujuća činjenica.
glaaaadna sam! hoće li me netko od vas nahranit.
ja sam svojima još prošle godine rekla dragi moji roditelji ja hoću u Zagreb, nisu me slušali, niti ih je ta moja izjava zanimala. onda sam im prijetila da ću namjerno past godinu ako se ne preselim u Zagreb, naravno da se to ne bi dogodilo jer ipak nisam toliko luda. ali svejedno i dalje hoću u Zagreb. a sad fascinantan dio i poanta ovoga...staroj su u firmi rekli da će je prebacit u Zagreb (u tu istu firmu) jer im valjda tamo fali ljudi. a stari je dobio mogućnost da se zaposli u Zagreb. zanimljivo, je l' da? kao da se mene pitalo. samo još trebaju na to sve pristat i naći stan. meni se jaaako seli tamo.
što još da vam pišem? izjadala sam se zbog kiše, gladi i stare sad bi trebala nešto veselo pisat a ne znam što bi pisala. to je to.
Post je objavljen 05.03.2008. u 22:13 sati.