Miša i ja smo bili dugari od kraja naših srednjih škola…ludo vreme…mislili smo da nam nikada nije dovoljno vremena za sve što želimo…toliko devojčica, blesavih pijanstva…lunjanja stopom…filozofiranja bezveze…knjige….izlazasci…
Onda se svako od nas skućio…dobio klince….nastavili smo da se družimo porodično…naše žene…deca…
Moj grad….lenje večeri uz klopu i piće…zajednički izlasci…dečiji smeh
Onda promene…početak nekih novih ratova…bili smo zbunjeni…
Jedne večeri mi je rekao….mi idemo…
Skupili smo se kod njih u stanu poslednje veče…jos nesto stvari skupljenih u beli carsav na sredini sobe…svi smo cutali…nervozno se setali po golom parketu….komsije od dole su dosle da se bune….sta to lupa….
vreme je da se krene…neko je rekao….da….da se ode…
Sve sto su imali….prodali su za 3000 eura….neciji zivot 3000 eura….da li je to mnogo ili malo…
….secam se kako su lica njihovih klinaca, bila uplakana i zalepljena za zadnje staklo autobusa….
Autobusi…svako vece…odlazili su neki koje sam poznavao…autobusi u Zmaj Jovinoj…odlaze poznati….i autobusi na Gradskoj….dolaze neki koje ne poznajem…
Pre neku godinu je dosao…doneo poklone za sve nas…iz onih prodavnica….sve za dolar…kartonsku kutiju punu gluposti…znak pažnje? Tu noc smo popili flašu jeftinog viskija koji je doneo….pricali bezveze o tome da li nas je trebalo bombardovati ili ne…nesto se prepucavali, onako forme radi…i prestali….ni ja ni on nismo bili načisto da li je trebalo ili ne…posle mi pokazivao slike novih kola i kuće kupljene na kredit…i tako…pokazivao mi je slike forme radi…nije ni znao zašto, bilo mu je glupo da se hvali, a ja nisam mogao da budem zavidan…
Posle toga više nije dolazio…nisam čuo ništa o njemu…dolazili su njegovi sinovi…suviše su dugo tamo i suviše kratko ovde da bi ih razumeo i oni mene….kada bi ih pitao kako je moj drug, pitanje da li bi razumeli….šta je to dobro ili loše…različiti su etaloni…da….rekli su mi Miša, moj dug je prestao da radi na kratke kontrakte, imaju kuću u boljem kraju, nova kola…nije mi rekao da li je srećan…hm…
I tako zapad je dosao i kod nas…puni marketi, sve na kartice…nista u dzepu…nesiguran posao….kola na kredit…i sve manje smeha…
Post je objavljen 05.03.2008. u 21:27 sati.