Pregled posta

KAKO ME DOPALO BIOKOVO?

Moja priča o Biokovu ne počinje od nedilje, 02.03.2008. već seže puno dalje u prošlost.
Ne mogu to zaobić, pa otrpite malo mojih pripovidanja.
Prije 20-tak godina Mornar je triba pribacit jahtu iz Splita u Makarsku. Poveja je brata i mene za kumpaniju. Bilo je to lipo krstarenje. Uživancija! U ono doba nije bilo moderno slikavat se u svakin prilikama, pa od te prilike neman slika,nažalost.
Slike su ostale u glavi. Vezali smo se za Makarsku rivu. Izašli prođirat po Makarskoj. I tako se šetamo kad me Mornar zaustavi i reče: "Vidiš gore onu stinu?"
"Vidin. Pa šta?" - odgovorin
"E sad pogledaj malo desno, ima jedna stina šta je odlomljena..."
"E. I šta s njon?
"E, od te stine san ti ja odvaljen!" - reče ponosno
"Ma šta mi kažeš?! Impresionirana sam!" - odma san pala na tu bazu. Hehehe. Da je on odvaljen od stine?!Puknit ću!
I prošli smo tu fazu. Udala se ja i ušla u tu biokovsku familiju. Godinama, dok kuvan ručak, slušan priče moga svekra o tome koliko je puti prigazija Biokovo za vrime rata. Uzduž i popriko! To su one partizanske staze šta su ih sada prikrstili u planinarske. Kako bilo da bilo, uvik su biokovski judi gazili po Biokovu. Priča opet svekar kako je iša kod svoga dide u planinu di je ovi ima tor i čuva ovce, radija ovčji sir. Pa se išlo u planinske vrtle kopat i sadit kumpire. Pa se na tovarima penjalo i vadilo led iz ledenica - jame u kojima je uvik bilo leda - i taj led se nosija u pansion, dole u Podgori,a kojega je drža neki Jorgo - Švabo (koji je bija debeal ka bačva- uprav mi je reka). Sve u svemu težak predratni život, kad se živilo samo od rada u polju, a koji put se išlo i na ribe, dole uz more.
Od svih priča najviše mi se urezala ona o majci moga svekra. Možda baš zbog te priče iman neku težinu kad promislin na Biokovo. Žene su prije išle u planinu kupit drva za ogrjev, pa bi napravile naramak, pomoću konopa ga privezale na leđa. To se zvalo brime. Konopi bi se zavezali priko prsiju. Tako je i ona išla u planinu i vraćala se sa brimenom drva na leđima. Negdi se spotakla i pala. Brime je zapelo na stinu i zadržalo je da ne padne u provaliju. Našli su je kako visi nad provalijom, ugušili su je konopi od brimena. Za njon je ostalo četvero sinova (najstariji 14-najmlađi 4 god.) i muž.
Tu priču nije mi ispriča svekar, nego Mornar. Svekar to nikad nije spomenija. Jasno mi je zašto je nakon rata odlučija živit daleko od Biokova i svoju dicu odgajat u sigurnijem i pitomijem okruženju. Mala napomena - svekar je jučer izaša iz bolnice i dobro je!
Biti izletnik ili planinar na Biokovu i živit na i od Biokova - to su dva totalno različita pojma.
Prvi put smo otišli kao familija na Biokovo, prije nekih 7 godina., prvomajski izlet Autom, dovezli se sve do podnožja sv. Jure. Fasciniralo me je! Zaboravila sam na teške priče. Biokovo je prekrasno! Nažalost, veći dio promatrala sam u prolazu, u vožnji, nastojala zapamtit detalje, slike, motive. Rekla sebi - vratit ću se jednom na Biokovo kako spada.
Otkad sam počela planinarit,(prije godinu i po) bilo je nekoliko organiziranih izleta na Biokovo, ali svaki put sam bila spriječena zbog obiteljskih obaveza. U meni je tinjalo Biokovo kao tiha čežnja.

I osvanila je i ta nedilja, 02.03. - lijep i sunčan dan! Upalile su sve one fige šta ste ih držali! Fala vam!
Krenulo se poletno! Sa zbornog mjesta u Stobreču krenuli smo prema Gornjim Brelima. Odmah nakon polaska, uletila neka zbunjoza oko ispijanja kavica, ali smo to moje dvi prije i ja priskočile i produžile naprid. Ugodna vožnja, Tina piva, nas tri lagano divanimo, sve ide ka po loju.......kad odjednom STOOOOOOOOOOP!!!
Anti jarca, ovega i onega...di su baš sad naišli!?! Desni žmigavac, zaustavi vozilo, vadi vozačku, prometnu, sleginji ramenima - "A je, malo je išlo priko mire. A šta je, tu je! " - Kako bilo da bilo - CALEN BITTE - 500 kunića! Za 22 km prekoračenja, odnosno 12 km jer tako piše na Prijavi.
Dok smo čekali da mi ispišu kaznu, ekipa u 3 auta lagano je proklizila mimo nas. Na vrime su ubrali policijsku zasjedu i usporili. Ajde dobro! Prošlo je i to! Ali, ebi ga! Sad san ko na iglama! Svaki znak pratimo, 40 - uspori!, 60 - pojačaj!, 20- usporiiiii! - 80 - možeeeee! - opet 40 - smanjivaj! Onda opet zbunjoza.- Di su ostali?- Kod Roka. - Di je Roko? -Evo Roka, ali nema njih! Vozi dalje! - Pazi na propise!- Eno ih tamo! - Ma di tamo? - Tamo, tamo! - A đava ti odnija tamo, reci mi livo!! - I ode moj lijep i sunčan dan u prdec!



Ulijeću savjeti - ovo ćeš ovako, pa ćeš tako i tako, onda ćeš poslat tamo, ali pazi! u roku od 8 dana!!
Dobro je! Oću! Nema problema! Riješit ću ja to. Moja briga. Ja vozila, držala volan, nogu na gasu...ne sekirajte se!
Kako smo gazili, samo su mi se priviđale globe. Naišli smo na tablu koja kaže da ulazimo u Park prirode Biokovo i ispod toga naslikano sve šta se NE SMIJE! Između ostalog naslikan je i čovo sa ruksakom na leđima, znači da smo mi automatski u prekršaju. Sriča da imamo protekciju. S nama je vrli djelatnik Parka prirode Biokovo koji će nas zaštitit od zloćestih redara koji nas vrebaju iza borova. Puklo me u propise i samo san grintala o tome. Ko to baca stine dole?
Odma plaćaj globu! Ne smiju se bacat stine u Parku prirode!
Ko gleda divokoze?! One su zaštićene od svega pa i od pogleda! Da nisi ubra oti cvit!
Grint - grint - grint - grint!!!!!
Tek kad san se dobro ispuvala, oznojila, ispuntalo me, tek tada me je prošla grinta i uspila san se opustit i uživat u prekrasnom Bukovcu. (predio Biokova u zapadnom dijelu).



Vegetacija se tek priprema za bujanje. Sve je još nekako u stadiju mirovanja, ali osjećaš da treperi. Šafranići niću uz put, pazimo da ih ne izgazimo. Čuješ zvuk vode koja kaplje niz stine, stvara neke čudne zvukove tamo di je čovjek postavio cijev za vodu, pa odredio da voda mora tim putem ići. Ali voda se buni i klopoće, stenje. Hodajući kroz šumu čuli smo neobičan zvuk. Neko reče - "To divlji vepar struže po stablu". - Ja dodajem - "A možda i jelen oštri svoje rogove?" (još nisu vidili jelena na Biokovu - neznan otkud meni ta ideja?) - "Možda je neka ptica, djetlić?"
Svašta promisliš dok šetaš šumom, čuješ, a ne vidiš?
A kad ugledaš!!! Ha-ha-ha! Pa to voda grgljoće kroz cijev!!!! - nekima olakšalo šta neće imati bliski susret sa veprom i ko zna čime, a meni razočarenje šta je civilizacija umišala svoje prste u naš osjećaj prirode.
Ovo dole je sipar (izlomljeni kamen) i provalija, a priko svega ide crna guma od vode.



Miris borove šume pročisti te od glave do pete, dopre do najudaljenijih stanica tvog bića. Legneš ispod bora i pitaš se:
"Je li ovo krošnja od jednog ili više borova?" - pogledaš početak i vidiš da sve ide iz jednog debla.




Pred sam vrh prošla me grinta od globe, ali me počela vatat grinta od penjanja. Srića da uvik ima onih koji su spremni malo stat i odmorit. Izvalile se tako šumske vile po sasušenoj travi, a šumski pan dobi zadatak da ih uslika. Malo su mu drčale ruke, šta se vidi iz priloženog:



Nakon izležavanja, opet penjanje prema vrhu...triba doć gore i bacit pogled! Usput nas kibicira jedna divokoza i čudom se čudi: "Ma koja su ovo stvorenja na dvi noge, sa grbom na leđima..., a neki imaju i 4 noge, 2 deblje i 2 tanke, a one tanke mogu bacit sa strane i opet ih prikačit. Ma čudna mi čuda! Meeeee!" - i odskakuće svojim putem
I napokon - MOREEEEEE!!!! Di je more??????????????



Oblaci su nam malo zaklanjali pogled, ali ništa zato. Brod se popeja malo visje, pa je uspija slikat pogled bez oblaka. Uživamo u pogledu, u ljepoti, ....dok se trbuščići nisu pobunili. Vrime je za ručak!! Brže-bolje žurimo nazad do lovačke kućice. Pratimo sinjale, prirodne putokaze....



Nakon bogovskog ručka, procjenimo vremensko stanje. Sunce nam odlazi, vrime je za pokret, ako ne mislimo prinoćit ovod. Povratak je bio kao pjesmica. Lagano niz šumicu, divimo se divokozama koje skakuću gore povrh nas po rubovima stina. Čuješ je kako klopara po kamenu, pa digneš pogled i vidiš stinu, a usrid stine ona - VLADARICA PLANINE!! - Stoji i gleda nas - i kao da kaže - "Odlazite, vi uljezi! Kad sunce zađe za one stine, neću više da vas vidin! meeee!" (ko ugleda divokozu dobit će lizu!)



Kratki odmor u zalasku sunca, kod izvora. Tu raste PODBJEL - ljekovita biljka.



Sa ovom lijepom i nježnom biljkom vas pozdravljam i najavljujem slijedeći post u kojem ću opisati njeno ljekovito djelovanje za sve probleme dišnih puteva. A dobra je i za nas prehlađene slinavce!






Post je objavljen 05.03.2008. u 15:08 sati.