Svest ćemo je na skriveni pogled.
Na nedopuštenu misao,
na prikriveni drhtaj,
na glasnu tišinu,
na udaljenost,na lažnu bliskost.
Svest ćemo je na odgovornost
Na kavez,na lanac
Na obavezu,
Na nešto što sputava i opterećuje
Na nešto što nas plaši.
Svest ćemo je na pojam
Na destiniciju,na prazne riječi bez značaja
Na neispunjena obećanja
na maglu,na kišu...
Na bajku,na priču...
Svest ćemo je na laž.
Na nešto sramotno i ponižavajuće.
Na znak slabosti.
Na vezu .
Na dodire.
Skinut ćemo je sa nebeskog prijestolja,
strgat ćemo njen lijepi plašt.
Slomi ćemo joj krila,
bacit ćemo je u blato.
I ostat ćemo robovi njene sjene.
Da.
Robovi.
Ti i ja.
Post je objavljen 05.03.2008. u 14:28 sati.