Štef je izašo iz bolnice.
I tad se zbilo čudo.
Nisu Štefa izliječili od boce, već pravo, pravcato čudo. Ko u Fatime kod Jajca. A čudo se zbilo kad je Štef izvadil pohabanoga (mislim: novčanika) i pital muškobanjastu sestru na šalteru:
– Koluke platim?
– Ništa – uzvrati mu sestra šalterica.
– Nikaj? – i ja sam si naćulio uši.
– Participacije više ni – objasnila je sestra uprvši vrhom penkale na natpis koji je bio napisan na A–4 formatu bijelog papira koji je bio zalijepljen za staklo. – Pročitajte si sami. Pismeni jeste, zar ne?
– Jesam, jesam.
I čitajući PARTICIPACIJE VIŠE NEMA sjenice su nam se produžile. A na usnama nam je zatitrao osmijeh.
Bili smo sretni: Štef ko da mu je netko poklonil punu bocu rakije, a ja kao da sam dobio povišicu na mirovinu dostatnu za dostojan život umirovljenika.
Post je objavljen 05.03.2008. u 08:44 sati.