Pregled posta

LUKA LUKIĆ- NARODNI ŽIVOT I OBIČAJI IV

Do sada nam se činilo da je u međuljudskim odnosima sela toga vremena, vladala uljudnost i harmonija. Međutim ni Šokci nisu anđeli. I za nas se, budimo realni (kako uvijek kaže onaj u „Bitange i princeze“) također može reći „Tko radi, taj i griješi“. U to se vrijeme živjelo u velikim višegeneracijskim obiteljima, takozvanim zadrugama. A kad je toliko svijeta u jednoj kući onda je donekle i normalno da dođe i do ljubomore, prepirke i svađe.

© Zlatni dukat
Svađe i pomirba

Žene se uveliko karaje [svađaju], a često i počupaje. Karaje se kućne žene, komšijnice i selske. Sve se žene karaje ili rad djece il rad čoeka, a najpotlje i rad sebe. Za kakugod tricu [sitnicu] karaje so, da sve selo ječi. Svit se skuplja, podgovaraje i prkosu im, da još bolje viču. Prije se žene lipo divanu, jedna drugu pita, je l' ona to rekla, kad druga odbrusi, prva udari u larmu, druga dočeka, pa eto komendije zabadavad. Tako čula žena, da joj druga kćer grdi, šta po sokaku oda i s momci pjeva.- Kad dobije cajt, ma bio i poslen [radni] dan, ode do nje pa će:
„Je l', Ano, ja sam čula, da ti moju Mandu grdiš, da svašta od nje iznašaš. Je l' to istina?"
'Va će: „Ti valjda znaš, kud ti se cura skiće, pa ako sam rekla, nisam ju posekla".
„Pa zbilja si ti, eto si sama rekla, ti — kurvo jedna, vašljivice, ciganjko — (u vas glas) ti — mojoj Mande moreš nješta reć — take cure nema na blizu".
„I nema, i nema take poštene".
„Ti se još sprdaš [rugaš], a znaš, šta je s tobom bilo, bila si svačija i ničija — bila si gorja od krmače".
„A ti, a šta ti, kaka si ti žena — no ko i druge lude — podaj sama cure poštenje, a ne po selu".
„Kaka si ti žena? Ti i tvoja djeca najgorja, najmasnija — uvik ste čupave, rastrepane — niste ni za šekret [smeće]".
„Vi ste lopove sakrivali u kuće".
„Tvoj čoek kro đpeta, kožuve".
„Vi lopovi — pustaije — pa se s drugim sprdate. Dočekat ću ja i tvoju curu, ne će ti se šale udat".
„O baš će tebe pitat. — I nisi ko čeljade". — „Došla se karat, a nisi ni oprana — operi se krmačo — bitanjgo — ponda se karaj!"
„Ja bitanjga — valjda voljem serežane [policajce] ko ti — il se skićem u grad soldatima. Ti uljo — gadu — puj (pljuni) sram te bilo!"
„Ti na me pljuvat — jes ti bolja — čekaj sad ću ti dat!" — (Ide po prut.) — „Dat ću ja gnjide vašljivoj!"
Trči, a i ona k njoj, pa se biju [tuku]. Za vrime dok se biju, čuje se često:
„Molji Boga, da nemam škara, ošla bi ti kita u luft". — „Ti to men' govorit? Dat ću ja teb!"
Sva sreća, da i' komšije rastavu [razdvoje], a bile bi se lude ponakazivale [nekoga napraviti ružnim, izgrebati, počupati]. Sve se upljuskaje, pa seb poderu robu, po licu se izgrebu ; curi krv, a one ne maru. Žene i ljudi, koji su dosad bili „potikači". vikali: „assa ga", rastavu i' i umiru. Pravi se čoek još svoje žene nabije [istuče je], što se išla karat, al taki'je sad malo. Svaki svojoj volje i polašćuje joj, pa ma bila i najgora, najluđa.

Tko ni navičan gledat, ge se lude karaje, krivo mu je, a domaći se ljudi smiju i slušaje, kako jedna drugu cifra [nekoga „nakititi“], koja zna bolje. Najteže je, kad jedna drugoj kaže „bitanjgo, kurvo, neoprana", kad pljuni jedna drugoj i kaže joj, da ni ni za šekret, a kamoli za karanje. U ljutosti se izbrblja sve i sva, i što je i što ni. Psuje se, kudi, grdi, kune sve u šesnajst. Psuju oca, mater, zakon, sveca — što već budale dođe u glavu.
Kad u večer eto pjesama, kako su so lude karale.



Snaša namjesta krevet -© Zlatni dukat Kućni kar [obiteljska svađa]

Ne prođe jelo u familije, a da se ma koja ne kara, a kaka nedilja. To sve radi neuredna i zatepena žena, koja rekla, dok joj se ni reklo. Žene se karaje u familije rad kućnog posla, rad svog posla; kroz djecu, za- voće i grožđe, za cure, za parilo i pranje, za dan, kroz ljude, za slogove i kad koja dira u tuđu robu (sanduk), ta za svaku malenkost. Kod samaca to ređe biva, jer čoek žene prepušća vlade, pa joj i sam u koečem pomogne, ako ni u redu.

Evo kako se svađaju:

Za kućni posal (kop ili žetvu)

„Ajde, ženska glavo, šta tupaš, kad ćeš se krenit na posal ?" — „Pa idi, ti si starja, dok ja opremim djecu, dok operem pelene, dok se pelene osušu. Briga me za kuću, poradit će se, moram ja svoju djecu namirit". Ta ista kad ostari, rekne: „Idi ti, ti si mlađa, dosta sam radila, moš i ti jedamput bit prva, šta me briga za kuću, kućno će se poradit, a ja se za moje moram brinit sama, ne će mi drugi pomoć".

Rad [radi] svog posla

„Kaka si ti žena, kaka si poslenica? Kaka ti je pređa, kako tkanje, ja sam te naučila, a sad moje ne velja, sad me još cifraš. Nisi ništa znala, kad si došla, sve sam te naučila i prest i tkat i krpat. Udala si se, da imaš čoeka, ta kako si se smjela udat, a nisi ni zašto. I još mene moreš naružit, koja sam te naučila radit. Ta znaš: Moja pređa kruta ko srmena, a tvoja slaba, sva ko vlaše. Dok čoek dvaput obuče, odma se podere". — '„Zar bi se ja kakim gadom karala, koja ni vridna što od moje pete otpade. Ta kaki su ti roditelji, tvoj otac — mat, slog u vrtlu, a znaš se karat. Ja nit sam opsovala, nit ogovorila, a ti mene sad naruži. I pravo mije! Ti men govori štagod oćeš, a ja teb ne ću".

Rad cura

„O! zar je tvoj čoek bolji nego moj? Moj ima četiri krave, pa ne će da proda, a tvoj i zadnju prodo, pa kćer nakitio. Da ti samo vidiš, šta imam u sanduku, ti bi se samo mogla podbočit, pa gledat, šta u žene ima. A ti, tugo, nemaš ni čestite rubine ni na seb ni na kćere, a kamo l’ da imaš šta otkano za kuću Poda prodaš zadnju kravicu, nemaš šta za sise uvatit, pa kupiš svilu i drugu kitnju. A moš se mojoj sprdat, koja ćera svako jutro četvero telića na pašu. Nje otac ne će da rasipa ko tvoj čoek. Kako će ti se kći udat, nemaš ni ponjave u sebe; tkat ćeš od prvog fitilja do potlinjeg [tkati ćeš od prvoga mraka pa sve do jutra]. Moraš sve tkat, a u moje je sve gotovo". — „Svejedno, da mećeš zlato na nju, kad' ni ko moja. Ja ću bit poštovana, kad se moja uda, a ti opsovana. Imat ću u što gledat, ne ću- gledat po nosu, dić ću glavu. A ti! I još moš men nješta govorit! Sram te bilo!"

Za djecu

se karaje u kuće i na putu: „O! tvoje dite udarilo moje tako jako. Ja ću ga ubit, da ga više nema, ja to ne mogu gledat, da tko moje dite bije (ona — mater — zakon — sveca !).



Ormar s muškom svečanom odjećom - © Divan je kićeni Srijem Za ljude [muževe]

„Šta će teb moj čoek! Šta ga od mene i od moje djece odbijaš, ni te Boga stra!" — ,O ! ta za ja tvog čoeka, a šta će men tvoj čoek? Šta on ima, da mi da? Ta on nema ništa; jedva od tebe izdrlji tri krajcare za paklicu duvana, šta će men taki čoek ?" — »Ako te ja uvatim š njim, teško teb. Njem ne mogu ništa, a ti 'š pamtit !" — „O ! tko j' to teb kazo ! Lud odo, oćoravio Bog se smilovo, mogu se zaklet, da ni. Ako ću ja ljudi, nać ću u Brodu, ge mogu zaslužit". — „Oćeš ti primit i rakije i slanine, a ne samo novac". Tako te žene i radu, dadu se na rđav posal rad novaca, slanine i rakije. U mladost su bitanjge i kurve, a u starost babice, idu žene trt [masirati]. Ako jedna drugu za to prije, rekne : „E ženska glavo, bila bi poštena, al sam sjerota. Ako ne ću, otkale ću se kepirat; Ne ću od dobra, nego od nužde; njaki zaNat moram ćerat". Karaje l' se, šta sa svakim pristane, rekne: „Briga me, tko bio i kaki bio, nek ja samo zaslužim. Lako ja metim fertun na oče, da ga ne vidim. On men kupi svega, štogod zaželjim".

Za parilo [u to se vrijeme rublje, od lana i konoplje satkano, parilo ] i pranje

Koja žena pari, ta i rubine slaže: „Zašto ti, ženska glavo, sve dol mećeš; ja redom mećem, što je zašto, pa ma koje bilo, ne pravim zabuna u kuće ko ti". — „Ja pak kako mi volja i šta me volja, ti men ne zapovidaš". Ako parilo ne volja; „Kako si to poparila, ništa se ne da oprat, samo si žurila krpat i seb radit, a parilo nek čeka".
Kad se u polju radi, pa se vidi, da je čoeku grstava rubina, [prljava košulja] reknu: „Kad je čoek ko pokiso! Ciganji mu ukrali pariljaču, pa mu žena ni mogla poparit, vas je mastan". Ako se trefi, da žena mora i parit i peć, rekne: „O, to mi ne govorite, to je mlogo, to mi ne govorite, ne ću, pa ma seljila".



Vršaj (vršidba) u Štitaru
Rad dana*

„Šta si ti jučer, ženska glavo, radila, pa mi nisi ništa pripravila? Sad ja imam danas i kosce, i moram se brinit svitu za jelo, ponda da se sad brinim sijat brašno, kvas podmisit, toliki posal imam. Ne ću ni ja drugoj pripravljat, pa ćemo svaka seb". —.Tako potekne, đa žene idu s posla oko 3 sata, pa si pri¬pravi šta joj treba za dan. Za napoj [hrana za svinje] se opet karaje: „E valjda ću uvik? Moj će čoek sa mnom iznit, a ti nosi kako ti volja". — „Ne ću ni ja sama, nisu ni moje same svinje, nek budu gladne, kad mi ne ćete pomoć". Tako dođe do tog, da žena sama razaljiva napoj u škafove [okrugle drvene posude] , pa sama nosi, kad se s drugom ne sluša. Kad čoek ima kad [vremena], pomogne joj dan radit, pa mu se sprdaje: „Danas imamo dvi ižnice u kuće".

*Glede kućanskih poslova, koji su se odnosili na cijelu zajednicu: kuhanja, pečenja kruha, pranja rublja, znao se rasporde, kada koja snaha što radi. Ja sam rođen kao 25. član velike višegeneracijske obitelji. Baka je uvijek bila glavna kuharica, a svaki joj je dan jedan snaha pomagala.To je bio „dan“ te snahe.



Snaša u šokačkoj spavaćoj sobi - © Divan je kićeni Srijem Rad sanduka

„Čuješ, ne mašaj mi se u moj sanduk [rublje se držalo u drvenoj škrinji, sanduku]. Sve ću ti oprostit, al to ne ću, ne mogu. Ako mi se još jedamput mašiš, ubit ću te, da si Bog zna čija". — „Za ja dirala, slipa ostala, ako sam dirala! Kako ti krivo govoriš na me. Vidi Bog, pa prava zdrava, a ti to men govoriš. Bog će ti platit". — „Kaka si ti žena, nemaš u sebe, nemaš ni igal ni konac, nemaš ništa. Sve: daj, snašo [ovdje se opisuje velika obitelj, u kojoj zajedno živi nekoliko oženite braće i njihove žene, jetrve. Mlađe snahe, jetrve, najstariju zovu „snašo“] , treba mi, pa se još i sama mašaš. Nemaš ni jajca za rezance u sebe, a kad skupiš, ajd u Brod, pa prodaj. Sram te bilo, prava si sljepica!"

Rad krađe

„Ti si jučer, ženo, počupala moj luk! Više mi se ne mašaj u moj slog [veća gredica ], ja ću sama seb i čoeku donit, kad ustreba, samo se ti ne mašaj u moje ! Prste seb! Ti samo, ge šta zbobi, ukrade". — „Pa svoje sam krala. Ako kradem, ja i radim. Nemam otkale živit, ako ne ukradem; pa valjda ne ću gola odat. Ne će me kuća odivat, ako se sama ne pobrinim". — „Ja sam radila, a i sad radim, more mi bit, pa šta 'š mi?" Svekar se ljuti na krađu i obećava serežane [policiju] pozvat, kad prođu kraj kuće. Ipak to ne učini; žo [žao] mu je svoju djecu sramotit.

Kad dilju [dijele] voće ili grožđe, govoru: „Da Bog da, više ne rodilo, teb je više dopalo nego men'. U što mi vinograd kopamo, a asne [koristi] nemamo. Ljudi sve poloču, a nama ništa!" Žene i s ljudima piju i same se pobrinu (ukradu), i opet im krivo.

Žene ne mogu bit dugo svadite, da jedna s drugom ne govori. U familije se pomiru drugi, treći dan, al samice su više pizmene [zlopamtila, dugo nekoga mrze] ; ne pomiru se šale [tako lako]. Djeca se med sobom igraje i šalu, pa i matere ne mogu bit, da ne prodivanu.



Žena mora bit majstor al ne samo na jeziku - © Paor
Kako se žene za što karaje, tako dugo i nosu pizmu [mržnju]. Rad ljudi su žene najpizmenije. Ima i', koje nigda ne progovoru s inoćom [muževljeva ljubavnica], pa joj još i leđa okrenu, kad ju vidu. Rad cura, krađe i djece, pa i rad dana i sanduka pomiru se bržje. Al ako se svađu s kakom ludom iz sela, ne pomiru se šale, već kad jedna dođe šta od druge iskat, bilo to nje vlastito il kućno.

Oko pomirenja nastoju najviše roditelji, pa prijatelji i rođaci. Kod tog nema mlogo običaja. Kad se obadvi sastanu, zna reć jedna: „Snašo! neka zamirat, ja sam žestoka, puno sam toga izbrbljala". — „E snašo, ako si ti, i ja sam; da ti znaš, kaka sam bila jadna, zlo bi bila učinila, samo da su mi dali'. — „Pa sad ćemo se valjda pomirit?" — „Moramo, da šta ćemo, a drugi put pazi šta govoriš, ma se i svadile".



Vesele štitarske jetrve -© Skice Slavonije
Kad se žene svadu, i pomiru se. To pomirenje ni nikad iskreno i pravo, ko da se nisu svadile. Uvik misli ma jedna: eto nad me ogovara, a druga namršti obrve, pa ju priko glede. Rad krađe su žene uvik u zabunu, skoču svi na 'nu, što krade, ponda mora i nje čoek, koji je se tako nabije, da se ne more mać. No žena čoeku brzo oprosti, samo ako joj je viran.

Nastavlja se


Post je objavljen 11.03.2008. u 00:05 sati.