Ljudi ponekad žele pokazati da ih boli. Neki pišu blogove; to već radim. Neki obriju glavu; to radim svake subote. Hm.... Promijenit ću dizajn bloga. Možda budem bolje.
Ovo nisam novi ja. Samo stari ja s jednim ožiljkom više.
Jeste kad probali mrzit nekog tko je dobar prema vama? Nije to lako. Trudim se, ali nije lako. Zajebana stvar. Nemam se za što uhvatiti ma koliko tražio, a bilo bi lakše zaboravit kad bih ju mogao kriviti za nešto. Šteta što ne mogu. Proći će. Za pet godina.
Znam da sam pet godina miran kaj se ljubavi tiče. To će biti koliko? 28-29 godina. Taman, zadnji vlak. Samo kaj ću morat onog svojeg krvnika doma slušati koji već sad priča “da kurcu vrijeme prolazi, jebal ili ne jebal“. Sirovo. On jedino tak zna i kak da mu objasnim da.... Ne želim dirati bilo koju samo zato da diram.
Ništa. Moram čekati. A do tada? Nek me život malo pomazi. Bilo bi baš lijepo od njega. Malo za promjenu.
Čuo sam da se iza kiše pojavljuje predivna duga. Ajd da i to vidim.
Kak ću znati da je prošlo? Da sam ozdravio? Dok ne trznem svaki put kad stigne poruka misleći da ona piše; tada sam na dobrom putu da zaboravim.
Čujemo se ili ne čujemo.... Bilo je super, ono što je bilo. Ono što nije ne ćemo ni znati. Pusa i bok. Pa ti primi pusu di zeliš. U lice da svi vide ili u usne, a da nitko ne zna. Pa čak ni ja. Samo ti....
Post je objavljen 04.03.2008. u 21:42 sati.