Marketing
Nije ovo više onaj isti grad gdje smo djeca bili mi...ni ja više nisam lud, ni mlad...samo ti se čini!!!!!
Kome da posvetim ovaj post? MA svima po malo... a možda i NJOJ....Neću puno pisat večeras…nisam duggggooo napisala nekaj…pa eto….da ne propadne još i to…napišem nekaj!U poslednje vrijeme nejde mi ništ-al baš ništ…mislim da ovaj put ne pretjerujem…..
Vrijeme mi jednostavno klizi kroz ruke…a ja nikak ne mogu zaustavit i potrošit na nekaj pametnog…neznam valda tak mora biti!I onak na večer slušam one stare pjesme koje su mi prije značile puno…a ve su taak prazne….eh neznam opisat taj osjećaj…čudan je...i ja sam čudna....već ništ nije kak je prije bilo....a prije je bilo sve tak jednostavno....al ima jedna pjesma koja je tu uvijek kad sam na dnu....
Kraljica
Mnogo htjela od zivota
pa dosla do dna
sad je kao shvatila sta sam bio ja
koliko sam je volio, toliko i molio
ali nije ni htjela cut' za to
Kazu vrijeme lijeci rane
ali njene ne
jer je moje muske suze
nocu progone
da je tada shvatila moja kraljica
ne bih dom joj sada bio ulica
Ref.
Kako cujem, propada
gresna zena postala
i na kraju sama ostala
moja slatka mala kraljica
Kazu vrijeme lijeci rane
ali njene ne
jer je moje muske suze
nocu progone
da je tada shvatila moja kraljica
ne bi dom joj sada bio ulica
Ref.
E...dobra pjesma...al ja ne zaslužujem bit Kraljica...ni Princeza...i to je svima jasno..al neki ljudi se trude da dokažu suprotno....i neznam...na kraju budu sam razočarani....
Zivot mi je zato gorak kao tonik
tuga moja bez kraja i dna
al' na srecu tu je mesec, svetionik
vodi me kroz hladno more sna
O, gde bas mene
da takvo nesto snadje
ovo je prica
i za suze i za smeh!
Ma ja uvijek imam neke svoje priče...al ovaj tjedan nije baš lepo počel...gubim sve do čega mi je stalo....stojim na nekom prokletom raskrižju i samo čekam...nekaj il nekog ko me bo primil za ruku i pokazal mi put...i izvukel me iz ove magle...i onda još....moj najveći oslonac....bila je ONA...sve bi dala za nju...al imam osjećaj ko da
Osjećam se ko matica...izvana čvrsta...a iznutra joj fali dio i prazna je...e tak se ja osjećam...Usamljeno, glupo i bez volje...
Neznam ko il koji je razlog tome...možda je i bolje tak...možda moram patit da platim neke svoje greške...
Mislim da nemam zakaj pisat već po ovom blogu...čemu? za koga? I tako...neću ga brisat..ostal bu tu...da me podsjeća na ono kaj sam imala...a izgubila i na ono kaj nisam ni imala....
IMA TU NEKAJ I ZA NJU.....ZA OSOBU KOJA MI PUNO ZNAČI V ŽIVOTU
AL BOJIM SE...DA VIŠE NISAM OSOBA S KOJOM VOLI PROVODIT VRIJEME..
DA SAD SAM SAMO MRLJA...IL ONO...NIŠTA ŠTO JE OSTALO...
pa eto i za tebe Mishek...
Samo je vetar sretan, vrti se k'o
baletan
u svojoj sivoj pelerini
dok moje misli traze kako se ono po
naski kaze
ta teska strana rec - izvini
Eto...izvini za sve....neznam kaj je krivo al izvini....
I još nekaj....za tebe mala....
Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom,
i kad mesecina zaveje moj trag,
nemoj tugovati,
jer jednom svakom mali nemi slavuj
doleti na prag.
Kad odem,
kad zamumla vetar zimske ocenase,
i kad mrtvo lisce
potera u kas
za kaznu prognace i tamburase
zbog pogresne pesme u pogresan cas.
Ref.
Hej, budi jaka ti,
najlakse je plakati!
To nam samo Gospod
svira jesenju sonatu.
Snio sam vrata
u tom suvom zlatu...
Strah me da prodjem,
al' proci cu.
Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu svecu
na Svetog Jovana,
i ne cuvaj dugo
pepeo tih dana..
Kad jednom odem, a poci cu...
Kad odem,
kad u prozor stavis prvu hrizantemu,
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni!
I tako....to bi bilo sve...od mene...i sve ovo posvećeno je osobama koje mi znače sve v životu....i bez njih sam ništa....
Post je objavljen 04.03.2008. u 21:14 sati.