Sjedila je preko puta uramljena slika mojih zelja. Imala je 22 godine pod sobom. Govorila je o svojim patnjama. Pitala se zasto svi odlaze i do kad ce biti sama. Pitala me naprosto tuzno pitanje, zasto svi odlaze.
Pokusao sam ju utjesiti i reci joj da je to ok. Misleci pri tom da i tako i tako svinekud odlaze i to se ne da izbjeci. Skrivao sam to glupo pravilo u zdrijelu, neizreceno da se ne rasplace. Kako joj reci napola uplakanoj i tako mladoj da je sama. I da ce ostati sama. Potpuno sama. Ako ne shvati na vrijeme .
Budila mi se zelja da joj kazem ali na srecu nisam. Meni je 46 i postojala je opasnost da ostane a ja nisam Bukowsky i k tome prestao sam piti ima tome tri godine. O tom se radi.
Rekoh joj da dugo vec nisam vidio mudriju i ljepsu od nje. Potom sam otisao spavati.
Ujutro sam ju poveo na obalu. U sred sume , netko je jednom davno sagradio cudne kamene krugove. Zamolio sam ju da ude u krug i pokusa vrisnuti. Setuckao sam sumom i cekao . Nisam docekao. Ponovih na nacin da ju povedoh u drugi slican krug, ponovo nista. Vratili smo se u prvi krug i uspjelo je. Zamisljao sam ju u Levinovoj teoriji polja.
Iznenadila se akustikom nicim izazvanom. Cula je svoju jeku.
Ok, pomislio sam i odvezao ju kuci te ju pustio u hladnu kuhinju da skuha topal rucak. Smrzla se i skuhala.
Kenjao sam o svemu i svacemu ne bi li joj se sto prije zgadio jer je dan bio lijep. Jedva sam cekao da ode , bilo kud.
Hvala bogu otisla je.
Trece jutro se vratila, popili smo vodu u obliznjem baru suteci.
U sred toga nazvao je On i ona je tiho razgovarala s njim i onda smo krenuli kuci.
Sjeo sam na Dukati i odvezao prilicno brz krug , bilo mi je lakse razbijati glavu sam sa sobom krecuci se kroz prostor...
Post je objavljen 04.03.2008. u 20:36 sati.