Koja su to dica! Pametna ka Salamuni. Mudraci.
Brojevi su in u malon prstu.
On za čas pomnoži koliko dođe šest paketića sličica nogometaša po četri kune. Misterija. U školi je učija tek zbrajanje i oduzimanje do deset.
Ma, neću ni nabrajati šta sve on zna.
Ali ne zna sam isti, ako mu na pijatu nije neko omiljeno jelo. Koje ne postoji.
Ne zna se sam obući.
Ne zna spremiti knjige za školu.
Ne zna se vratiti iz škole sa cilon opremom koju je ponija. Ili fali pernica, ili bilježnica ili knjiga. Gumica i oštrila san kupila jednu dobru vriću do sad.
Kapa i šal nose se jednokratno.
Ali kvizovi se gledaju. Znaju se svakojake činjenice. Beskorisni podaci.
A sestra mu!
Broj PI. Trideset znamenaka iza zareza se zna. Trideset! To ne zna ni kalkulator.
Ali ne zna se pofrigati jaje. Pospremiti kupatilo. Da ne govorin šire - di se ta kreće to područje sliči da je preko njega proša uragan Katherina.
To ništa.
Biologija i kemija? Hodajući udžbenik. Ali da je povrće zdravo - to se ne zna. Riba? Bljak! Omega3? Nikad čula!
Niti isti, a kamoli skuvati.
A i ja iman punu glavu pizdarija. Ne znan cili broj pi, znan samo tricijelačetrnajst, ali znan još svašta. I meni kvizovi prilično dobro idu. Nakupilo se podataka. Beskorisnih. Kad na kvizove ne iden.
I onda čemu to sve? Opet se sve svelo na pranje zahoda i usisavanje.
I na rintanje.
Ko će? Ona će, ona zna. Znan božjumater. Znan jer moran znati.
Najbolje prolazu oni koji ne znaju. Ja to ne znan - to je čarobna formula.
(Ovo ne ide samo moju dicu.)
Pa najbolje da svoju dicu ispišen iz škole i dan in krpu u ruke. I četku. I radacu.
Da pi!
Pi će oni meni!
Pih!
Post je objavljen 04.03.2008. u 09:57 sati.