Brončana žica,u pozadini potiho
za srce grebe tamburica.
Dira me u duši, dok od suza bez
zraka se pomalo gušim.
Pomno notu tu pratim, uz jauk, u
prošlost na trenutak da se vratim.
Samo da mi dalje svira i dušu
ranjenu neka mi dira..
Za sve nas, za sve njih, uz tamburicu
želim da svira ovaj stih.
Pustite me da plačem i u prošlost
davnu da budem vračen.
Svirajte mi tu brončanu žicu,
svirajte mi moju tamburicu..
Post je objavljen 04.03.2008. u 00:32 sati.