Znam da sam sinoć malo pretjerala s njim,
i ne, stvarno ne znam šta mi bi da pogriješim..
Da si mi jedini KUNEM SE U MAJKU I U BOGA...
Da si moj cijeli svijet, lažem srećo, lažem imam koga...
Sve sam živo pokvarila,
živa bih se zapalila,
da me ubiješ ne bih ja žalila...
Neka crno sve postane,
nek mi jutro ne osvane...
uzmi nosi sve meni šta ostane...
Znaj, nije vrijedan onih riječi, spomena...
To, to je bio mali hir i promjena..
Ko je taj, reci mi, ko na ludi kamen nije stao...
Samo ti prokleti, prije mene ti si mene znao...
Znam da su meni uvijek drugi krivi...i znam da sam preponosna da ikad priznam grešku i ispričam se....to radim samo kad mi je jako stalo do nečeg i ne želim nešto izgubit...a sad priznajem-kriva sam...sjebala sam..i znam da ti nećeš ovo pročitat vjerojatno..al OPROSTI MI....žao mi je ko nikad....osjećam se ko zadnji idiot na ovoj planeti...i neželim tražit izlike, razloge...jednostavno, ja sam razlog..ja sam kriva...ja sam glupa...neznam kako da ispravim kad mi nedaš uopće šansu...a tvoje ignoriranje boli više nego da me izvrijeđaš i ne znam šta drugo... ja samo znam da se ono nije trebalo desit i da nije ovo trebalo ovako završit...ne sad kad je napokon sve moglo bit drugačije... meni trenutno nije stalo do ničeg...nemam volje za ništa...i to mi nije ništa značilo...ne ništa nego APSOLUTNO ništa...al neznam zašto se to desilo..neznam jer se nije trebalo..stalo mi je samo do toga da ti objasnim sve..da mi daš još jednu šansu....još jednom-OPROSTI MI....ne želim odustat i sve pustit kad znam da sam kriva, pa se želim bar potrudit da ja popravim stvari..ako je uopće to moguće...a najmanje želim odustat od onog do čeg mi je stalo...a to si ti...mi....
Nema komentara na ovom postu jer ih ne želim...jer je post samo za jednu osobu...a vi komentirat nastavite na prošlom postu...
Post je objavljen 03.03.2008. u 21:32 sati.