dakle, postoji jedan svijet.
čiju neovisnu sudbinu ja određujem?
jedno vrijeme koje ja vežem lancima od znakova?
jedna egzistencija koja postoji po mojoj volji?
postoji li zapravo?
razmišljala sam.kako če biti na kraju školske godine?
vrijeme mi pre brzo prolazi.kaj bumo mi mali ovisnici kad odu naši osmaši?
naši uzori, tako velikim u našim malim očima?
neznam.falit če mi. pa ko če radit sranja svakodnevno?
tužno je to.stvarno. vezala sam se ove godine za puno ljudi, ne samo za ljude iz škole,
nego i za druge. i tako ja razmišljam, kako sve će to jednog dana morati nestati.
a zašto? neznam.
napokon imam život, iam ono što svatko želi[iako još samo nešto fali^^]
tako sam hepi sa svojim frendovima, i jednog dana sve če biti gotovo.to nie fer
život nie fer-neki bi rekli.ah...
valjda se moramo pomiriti s tim, nemožemo imati zauvijek sve što volimo.
ili možda nije tako?
da.zamorac mie u komi,svaki dan jadna mora na inekciju, i bojim se za nju.
što ako je više nebude? razumijela me.
prolazila je kroz sva moja razdoblja života, od onih tuižnih do onih sretnih, sve.
valjda če biti dobro
imam veliku potrebu napisati post, lijepi post, ali
nemam inspiraciju.zapravo nema tih riječi kojima bi ja mogla sve napisat.
ali baš sve.
ili se ja možda neznam dovoljno dobro izražavati?[kao što se ivana zna]
puno pitanja sam si postavila, a odgovore zapravo neznam.možda ih nitko nezna
ali, možda bih ja trebala početi s postavljanjem manje teškim pitanjima?
kao npr. hoče li perilica i dalje živjeti bez kalgona?
jesam li to ja ili moja šauma?
-okruženi smo takvim pitanjima. besmislenim.zatupljujučim.
pa čak ni na takva pitanja neznamo odgovor.
Post je objavljen 03.03.2008. u 19:08 sati.