vešić...oh da.vešić...hrpa vešića za peglanje stoji preda mnom.i da,viši je od mene(sto i nije tako tesko).doticni ceka da ga ispeglam.ja sam naravno,presretna...i latim se pegle.to je neopisiv dozivljaj...peglati.ali postoji nesto sto me obuzme dok peglam.dok eto,tako mahnito peglu silujem nad jednom kosuljom ja razmisljam o nekim zivotnim,globalnim pitanjima.zatim prelazim na necije traperice i pocinjem se baviti politickim pitanjima.dok peglam spavacicu sa velikom macketinom razmisljam o komercijalizaciji.povlaceci vrelu peglu po rucnicima razmisljam o tome sto cu jesti(nema veze sa vezom)...i tako..i eto ne prodju dva sata moga zivota ..kada je jebote vesic speglan.i sada ja tuzna..sta cu gdje cu...ne znam.idem se sprljat ko svinjce...da se to fino opere..pa da mogu peglati...jer peglnje me cini sretnom=)dobro..ok...ne cini..poslije peglanja sam depresivna jer shvatim nepravde koje nas okruzuju i obljepljuju...i nikako nisam sretna.a sada idem speglati jos ona dva para hlaca...=(pozz
Post je objavljen 02.03.2008. u 12:45 sati.