kao što kaže i sam naslov....neam inspiracije ni za što!....ne znam što mi je...jednostavno mi se ne piše...nije da nemam o čemu pisati...mislim i nemam jer mi život i nije neš zanimljiv...upala sam u neku kolotečinu, sve mi je uvijek isto...konstantno! nikad nea ništa novo ili tak neš....no ajd eto kad već pišem post....da napišem neš pametno (moš si mislit)...išla ja neki dan gradom na kavu s Tonijem...dogovorili se mi eto onak ko iz vedra neba..on imao para a ja vremena pa ono..dugo nismo bili na kavi...i tak ja hodala gradom i vidim ispred sebe jedan onak dosta sladak par...u životu ih nisam prije vidjela ali činili su mi se prilično slatki...sad se vi pitate kakve veze ima neki par s ovim postom..naime, ima nešto što me zaintrigiralo kod njih.cura je cijelo vrijeme njemu na neki neizravan način pokušavala reći da želi malo njegove ljubavi...bar sam ja to tako skontala...grlila ga je, milo gledala i takve stvari..ne znam jer lik to nije skužio ili ju je jednostavno smatrao dosadnom i iritantnom..meni se činilo da joj je falilo ljubavi a da on to nije konto...mislim nije li istina da svakome trea ljubavi s vremena na vrijeme??!!? onak, samo malo da se osjećamo bolje, da zaboravimo sve što nas muči i da se jednostavno prepustimo...da nam bude lakše..da ne mislimo na samo jedan tren na one stvari koje nas muče...samo jedan tren...da nestanemo..čitala sam u nekom časopisu da ti svaki dobiveni zagrljaj, poljubac ili samo osjećaj sreće može produžiti život...tko bi rekao?!? znači, samo da se grlimo i već bi duže živjeli...hehe....e da, ima još nešto...kika super na pramenovima i hvala na komentarićima....bye the way prezentacija ti je bila super!
Post je objavljen 01.03.2008. u 21:11 sati.