Marketing
Omišaljske mačke
Divan dan jučer, ustajem donekle nasilno jer moram na put, kad tamo, nema vode, divota. Vidim da je gužva, pa uzimam rezervaciju za bus, mjesto uz upadljivo našminkanu ženu, krasno, poslije saznajem, iz njenog razgovora s tipom koji je bio na kontroli prostate u Rijeci, da je više godina bila direktorica hotela u Njivicama, da ju je preporodilo otkad to više nije. Mučno mi je pa otvaram još u busu pivo, koje sam planirao popiti na miru krčke terase. U jednom dućanu vidim da peku piliće, uzimam odmah pola. Javlja mi se bivša učenica koju ne prepoznajem, prije deset godina završila, kažem joj da je bila neprepoznatljiva, a sad baš nekak zrači, ona oduševljena. U stanu obavljam postavljene zadatke, ima tamo još žuje, kojoj nije istekao rok trajanja, jebiga. Krivo sam zapamtio kad mi kreće bus natrag, pa imam još sat i pol vremena u Krku, u kojem u to vrijeme nema žive duše, pa se bavim svojim hobijem za ubijanje vremena. Na povratku već kod Malinske vidim da vrag odnosi šalu, izdržim do Omišlja punog mjehura. Šetam Omišljem, nikog živog, mada osjećam poglede. Na jednoj kući se zatvaraju škure dok prolazim. Samo jedna mačka me se ne boji. Odlazim u birtiju na autobusnom, rekao bih, kolostaju, unutra par lokalnih pivopija. Nasmijah se vidjevši napisana pravila ponašanja u birtiji, izvadih fotić za uslikati, odmah mi je dojurila konobarica, ništa se ne smije raditi bez dopuštenja gazde,a on nije trenutno tu.A smijem li molim na vece?!
Post je objavljen 01.03.2008. u 11:27 sati.