Marketing
Octavio Paz napisao je: usamljnost je najtemeljenija činjenica ljudskog postojanja. Čovjek je jedino biće koje zna da je samo....
Ivica je rekao Marici: Bacajmo za sobom ove mrvice.
Tako ćemo zajedno naći put kući. Bilo bi okrutno da se izgubimo.
Ove godine ja sam se izgubio. Loša je sreća kad se izgubiš na putu.
Ali izgubiti razlog zbog kojeg putuješ okrutnija je sudbina.
Putovanje je trajalo šest mjeseci. Katkad sam putovala sama.
Katkad su drugi preuzimali upravljač.
I uzeli moje srce. Ali na odredište nisam stigla ja.
Nipošto ja.
A kad izgubiš sebe, imaš dvije mogućnosti.
Naći osobu kakva si bio.
Ili je se potpuno riješiti.
Katkad se moraš udaljiti od onog što si bio da postaneš ono što trebaš.
Osoba kakva želiš biti.
Osoba kakva jesi.
Ej moji najdraži…
Evo mene opet s vama…
Malo zbunjena, pomalo uplašena i veoma usamljena…
Mislim nisam usamljena da sam usamljena, nego jednostavno se tako osjećam…
Večera sam bila u gradu na piću i bila je tu ekipa, mislim super je ekipa…
Neke znam, neke ne…
I jednostavno promatram ih i pitam se što ja tu radim? Ja ovdje ne pripadam…
Svatila sam da to moj svit nije… da ne pripadam tu…
Od kada je počela srednja, ja se pronalazim jer sam se na putu ovome posve izgubila…
Jednostavno ne znam di pripadam…
Zbunjena sam jer ne znam što osjećam prema jednoj osobi, a i zbunjuje me ta činjenica da možda još osjećam nešto prema jednoj drugoj osobi…
Još mi dođu sa nekim idejama u vezi nikole… ma molim vas odjebite sama u sebi kažem…
Jer izgleda da nemam snage reći to njima na glas…
Svakim danom se pitam tko sam ja uopće? Jer jednostavno ne prepoznajem se više…
Ne znam što da radim, jednostavno ne znam…
Prevelika mi je zbrka u glavi…
Iskreno ne osjećam se dobro… jer više nemam sve konce u rukama…
U ovih par tjedana mislila sam da mi je krenilo napokon… ali previše je zamršeno da bi dobro krenulo…
Možda jednom…
Možda jednom ovi osjećaji nestanu, ali…
Do tada ću se boriti kako znam i umijem, ali samo znam da ne želim bit tamo gdje ne pripadam… jer nije baš najbolji osjećaj…
Prije 4 miseca rekla sam jednoj osobi, možda jednom u budućnosti suza potekne niz moje lice…
Danas je možda jednom…
Možda je vrime da konačno donesem neke odluke u svom životu i konačno pronađem sebe…
Možda….
Jer za mene samo sada postoji možda…
Jer za drugo trenutačno ne znam ništa…
Ljudi moji idem vam ja sada pomalo…
Uživaj te mi, jer ja trenutačno nisam, uživaj te i za mene…
Volim vas sve…
Neka vas dragi Bog čuva…
Post je objavljen 29.02.2008. u 22:35 sati.