Evo me konacno...
Da dugo me nije bilo..jako dugo...imala sam nekih problema sa kompom..a moj život..a joj ne znam ni sama od kud da pocnem..
Ovako idemo po redu..prošli vikend sam izašla van..sa onim svojim bivšim što ludi zamnom i ONA je i išla i jedan njegov prijatelj..i onako izašli van zezali se bilo je ok..i onak mi vec pred kraj i izlazimo van..kad ono ni više ni manje nego Faca..i ja onak stanem..i ONA isto satne i pogelda u mene i ONA ga pozdravi i on nju pozdravi i rukuje se s njomi zagrli..i ja onak stala..i gledam..ajd dobro..i onak okreni se prema meni i pogleda me..i ja nisam znala šta napravit u tom trenu..i onak pružim mu ruku i kažem "cao" i on na to meni pruži ruku i onak oduševljen što me vidio..priđe mi i zagrli me..ja onak nisam mogla vjerovat..šok..nikad me nije zagrli..niti smo ja i on poslje našeg prekida imali kontakt..samo ono ej ej..ništa više..i onda ja sam se ukopala na mjestu..kad me zagrlio..onaj njegov miris..baš sam se iznenadila..ali pozitivno nisam mogla vjerovat da je to on..netko tkog sam toliko voljela je shvatio neke stvari..a dan prije toga me nazvo moj i njegov zajednicki frend..i onaka pricala sa tim frendom i on kaže da me netko treba kad ono Faca i onak ja mislim da on konacno odrasta iako ima 23god još je dijete..i tako smo se napricali..ispricao se što je radio ta sranja koa mi je radio..što nije skužio koliko ga zaista volim..i jedna stvar koja me baš dirbila..rekao je "a sad je kasno" da mi je to rekao prije nekih 4-5 mjeseci ja bi mu na to odgovorila da nije kasno..ali sad kad mi je to rekao ja sam mu na to rekla "da sad je prekasno" i on sam se iznenadio tim odgovorom..pozvao me na kavu..ali ja sam na to rekla vidjet cu..iako sam odma u sebi rekla "nema šanse" jel znam na šta bi se ta kava svela..i to mi više u životu ne treba..dovoljno je bilo ovo što me izgrlio u subotu..on je bio tako sretan što me vidio..ispitivo me jeli sam živa šta ima kod mene i te glupost..a ja onak ukopana..jedva sam odgovaral..jel ja sam osoba koja se pripremi na sve..i onda kad mi se tako nešto dogodi doživim šok..ne sjecam se ni šta smo pricali..ONA je bila kraj mene..i rekla mi je o cemu smo pricali..baš me to iznenadilo..onak baš sam se sjetila svega što je bilo među nama..kad sam osjetila taj miris..a kao što sam i rekla da je moj bivši bio s nama..dok sam ja pricala sa Facom on je stajao s nama..a vidjela sam po njemu da ludi...jel zna koliko sma voljela Facu..i cak u jednom me trenu uhvatio za ruku ja onak..ajd dobro..jel htjeo je dokazat Faci da sam njegova..a to mi je bilo tako slatko..baš sam u tom trenu bila sretna..
Sad drugo..neki dan ja i ONA stojimo vani i naiđe jedan decko s kojim sma bila par puta i on je kasnije htjeo biti samnom..ali ja nisam kasnije više htjela..i onak on prođe i ja ga nisam htjela gledat jel sam vidjela auto..i ONA je gledala..i nakon nekih 3-4 min stiže poruka od njega..onak nešto bezveze i uglavnom dopisivali smo se i on kaže kako me nije dugo poljubio..i ja sma ga na to odjebala..jel me poceo jako živcirat..
Dalje...
Znam da svi išcekujete šta je sa "romanticnim" ali ne brinite..baš smo se jucer culi..i za sad je sve ok..ja sam sretna..(iako je to rijetkost,ali sretna sam)..moj biviši..ovak odlucila sam..s njim cu još brijat dok sam tu..tj. dok ne odem na more..jel ove godine idem radit..tako da cu cijelo ljeto biti dole..i onda cu doci kuci i biti nekih tjedan dana kod kuce..i poslje toga idme živjet u Zagreb..tako da ponekad znam zabrijat s njim..jel kad odem u zg posvetiti cu se u potpunosti "romanticnom"..nalazit cu se s njim..ici u njegovu državu i on dolazit u moju..jednostavno onda cu se posvetiti toj svojoj velikoj ljubavi..jako mi fali..ali imam bivšeg i uživat cu s njim dok mogu..a život zato i postoji da se uživa u njemu..zar ne?
Baš sam neki dan kukala kako mi je sve sjebano kad ono odjednom sve mi se pocelo odbro događat.."romanticni" se javio,srela Facu,shvatila da taj decko koji je prošo još hoce bit samnom(ipak ponosna sam kad tako netko pizdi za mnom),uživam s bivšim jel me on drži kao kap vode na dlanu,dolaze konacno topliji dani..ma život je divan..samo to mi sami trebamo shvatit i uživati u životu..ali malo je nas takvih koji uživamo zaista u životu..znam sama po sebi..koliko sam dana provela ubedu..koliko sam samo suza isplakala i koliko sam sati provela u placu..i konacno evo sve ide..sve mi se slaže..baš onako kako se i rušilo tako se i slaže..
Nikad u životu nisam shvacala kako netko može imat sve..kako mu sve može biti dobro..uvijek sam na neki cudan nacin zavidila takvim osobama..jel mene je uvijek nešto patilo..a u vecini slucajeva je to bila ljubav..a hvala Bogu sad je imam na bacanje..treba li tko ljubavi?.. :-)
Baš sam onako istinski sretna..trudim se..sve dajem od sebe..iako to nikad nisam radila sve sam radila na pola snege..sve mi je bilo teško..i kad sam se radovala nisam se radovala potpuno jel sam uvijek cekala da mi se dogodi nešto što ce pokvarit tu moju srecu..i evo konacno sam shvatila da neka toga što ce ju pokvarit..da sam ja kriva za to što sam sve tako gledala..ne želim krivit nikoga..ni "romanticnog" što mi se nije redovno javljo jel mi je objasnio da je jakoo zauzet i da ce mi se javit kad god uhvati vremena,ni bivšeg što još ludi zamnom,ni Facu što mi je radio to šta je,ma nikoga...jednostavo sam shvatila da sam sama za sve to bila kriva..i da si takvo nešto nisam trebala dozvolit..tj. da sam trebala imati razumijevanja prema svima jel ipak oni su sve dio mog života..i trebala sam znati da nece uvijek biti sve bajno..i po mom..i da nemogu uvijek terat vodu na svoj mlin..jel i taj mlin ce jednom morat stati..malo dmoriti..i evo konacno..shvatila sam...
Iz dana u dan imam drukcija razmišljanja...odrastam..iako to samo ja vidim..i jako se ponosim time..što konacno shvacam neke stvari koje prije nisam..
Tako sretna vas napuštam..i nadam se da cu uspit ovim postom prenet na još nekoga srecu..
hvala na ovako puno komentara..iako mi nije jedini cilj imati više komentara..nego više razlicitih mišljenja..
velika pusaaa od izgubljene u ljubavi
Post je objavljen 29.02.2008. u 22:20 sati.