Ka na kraju neba, di nema se di ić,
Ka na kraju pisma, koje nikad neće stić,
Ka na dnu bunara u kojem voda je šporka,
Ka iza leđa kad ositiš da se tiho govorka...
E baš tako mi je ovih dana,
Nima dalje, nima plana!
Ka u teći vrilog ulja, kad fritula biži,
Ka križaljka kad ne ide pa se sve prikriži,
Ka makadam posli kiše, kojim kola neće,
Ka i oko puno straja kad ga slabost sreće...
E baš tako mi je ovih dana,
Nima dalje, nima plana!
I ko smi priko ponistre povirit,
A nemoren se smirit...
Post je objavljen 07.09.2008. u 00:01 sati.