Jedno je sigurno. Sebe više ne dovodim u takve situacije. Nisam grof Vaulmont. Opasne veze su definirale moju seksualnost dvaput ili uvjetno četri puta. Ma koga više briga. Zvale se te osobe Amor, Psiha, Narcis, Maja, Terpsihora, Helije, Hermes, Perzefona ili Apis u takve situacije vise sebe ne dovodim. Izgubio na to prošlih pet godina emocionalnog života i više mi se ne da. Ja ću to riješit sam. Ne možeš pomoć drugima ako ne možeš pomoć sebi. Najgore ljubavi su one koje počmu sa sažaljenjem. Primao ja kroz prkno ili davao vlažnoj nije mi više ni važno. Neću više sebi dopustit bit determiran tom situacijom. Niti radit žrtvu od sebe.
Druga sa veliko D je situacija Lost in translation. Oboje se sviđamo jedno drugom, ali nitko ništa ne poduzima. Svemirac, Euridika, Orfej ili Anđeo destrukcije.
Priča mog života je da prekasno se sjetim poduzet nešto. Ili prenaglo. Sve bi seke ljubile mornare, ali ova seka ne bi svakog. Pogotovo ne glupog ili dosadnog. Sebi sam digao estetske kriterije, ali i etičke. U kontektima sam oprezan jer mi se ne da više visit sa svakim debilom. Najgore je visit sa licemjerima. Pogotovo onih koji ogovaraju druge da su čistunci, a prave se da su nečiji prijatelji.
Gea mi je rekla da dok me rađala infuzija za trudove joj se otkačila i skoro se uguših pri porodu. Eto sado mazo već pri porodu. Možda mi zato povremeno pička smrdi. Bar nečija. Koga više briga.
Odluka mjeseca. Pijem jednom tjedno. Osim ako mi stvarno nije neko drag da me opije. Dionizije eto više nema što za reći. I predstavi je došao kraj kad se ni vragu ne pleše prljavo.
Post je objavljen 29.02.2008. u 13:24 sati.