Smišljaju se i izmišljaju razni razlozi i opravdanja za usporene i prekinute pregovore s EU, sljedeći na redu je ZERP.
Kad bi pito bilo koga od naših eurofila, svi bi ko jedan rekli da smo mi u stvari po svemu spremni odma uć u EU, samo nas ne volu Talijani i Slovenci.
I recimo da veliki meštri od EU reknu, dobro, primit ćemo vas odma ako odgovorite na dva jednostavna pitanja.
Prvo koliko stanovnika ima Hrvatska kako bi vas znali pribrojit ostalom stanovništvu EU? I onda bi naši vladajući bleferi počeli mucat. Te ovoliko po ovemu popisu, te onoliko po onemu popisu, više nas ima na biračkim spiskovima nego ukupno stanovnika, ne znamo koliko se prognanika vratilo, a koliko nije, imamo nešto i dijaspore itd. i tome slično. Na kraju bi morali priznat da u stvari ne znamo koliko nas ima. Neš ti kompjutera.
Ne znam bili meštri uopće pitali drugo pitanje, a ono bi glasilo, kako stoji s inventurom državnih robnih rezerva? Tu bi tek nastalo mucanje, te kakve rezerve, te koje zalihe, pa strateške, pa ove, pa one. Na kraju bi morali priznat da ne znamo ni čega ni koliko imamo, a tega što imamo ne bi nitko zno objasnit đe je i vrijedi li. Uostalom, zadnja inventura je učinjena još 2000.
Kad ćemo shvatit da ne znamo ko nam glavu nosi i da je osnovno pitanje hitno, odmah uredit državu kako bi s nekim normalnim mogli uopće razgovarat, a kamo li ga molit da nas primi u svoje društvo! A dotle neka nam ZERP stoji naš, možda nam ostane i koja srđela.
Post je objavljen 27.02.2008. u 17:36 sati.