Ajme, koliko događanja.
Kava s mamom koja nije moja ;) razgovori ozbiljni, razgovori dragi. Pita me: Kad ćeš ti... i misli da bih bila dobra. Kažem: Ha ha ha ha! Ne bih, ne bih. Mislite? Kaže: Znam.
To je lijepo. Kasnije te večeri improviziram odgovor ministrice pravosuđa i pobirem mikro ovacije.
Voila.
U 16:20 sam otišla od dr.G doma spremiti se i jesti. U 17h sam trebala biti na Krimeji, i bila sam.
Oko Karlovca zove jedna od brojnih M i kaže da ne može na Juliette Greco i da idem ja ako hoću.
Ulazimo u Zagreb, nemamo baš pojma. Slušamo radio 101. Gucci spava.
Kasnije, pred Lisinskim, ja u tenisicama i trapericama, Vlasta slično nešto, mrvimo kekse i promatramo selebritije kojima sve vrvi. U jednom trenutku razgovaram s Arsenom.
Zgodan tip u odijelu.
Gnjusni tip s nama u društvu. Baaa.
Juliette pjeva pa kašlje (a ja mislim naravno da kašlje kad proizvodi te užasno grlene zvukove) pa pjeva. I sjajna je. I malena je i crna i prastara i izgleda kao neka čudna ptica. Mislim o onom što sam pročitala da ne može jedna poznata Francuskinja biti ružna i loše obučena, iako se to tamo odnosilo na Simonu.
Mislim kako moram poslati par poruka.
Silim se da razumijem, nešto i razumijem.
Na kraju pjeva Ne me quitte pas, fantastično, koja interpretacija, dramatično i snažno i super. Volim tu pjesmu. Iako je malo suluda. Mislim: zamisli koja pozicija..... MIslim: nadam se da nikad neću biti u toj poziciji.
Kasnije pričam s Vlastom o hrabrosti.
Fort Blanquefort i ne me quitte pas
Sjena tvoje sjene, sjena tvoje ruke, sjena tvoga psa.
i bit ću vješalica
posuda za djecu
kava u postelji
ljubimec za oba
Kažu Predin ili Arsen, svejedno.
Post je objavljen 27.02.2008. u 11:06 sati.