Okružena sam ljudima kojima je stalo do mene. Moji prijatelji. Sada kad razmišljam da li da odem u Qatar ili da ostanem, došla je do izražaja njihova briga.
Juče celi dan sam imala nekog u poseti. Satima pričam s ljudima....sinoć sam se i smejala sa njima. Rečenicu , " bilo bi lepo da odeš, to ti je prilika za novo iskustvo ALI, ajde razmisli još jednom, da li postoji nešto što bi moglo da utiče na to da ostaneš ovde ? ", sam čula u poslednjih par dana na stotine puta.
Moja majka plače već danima.....ne želi da utiče na moju odluku ali joj je teško....pitala me je šta mi je D. rekao na celu ovu priču, da li je pokušao da razgovara samnom o otome da ostanem ovde i sačekam još malo, da li je on pomislio da ide samnom tamo da budemo skupa i da nam bude lakše.....Slatko sam se nasmejala . " Nismo skupa nas dvoje, a i kad sam pokušala da razgovaram sa njim nailazila sam na zid.....nije bilo pravog razgovora....dobijala sam samo pitanja, da li ćeš me zaboraviti ili nešto slično tome....", na ovo kad sam majci rekla nije imala što da kaže.....ponadala se da sam u idealnoj vezi i da bi zbog toga mogla ostati ovde i ovde stvarati svoj život.
Karte su na stolu, čeka se moj potez, moja odluka...
Pokšala sam napraviti popis ZA i PROTIV. Šokirala sam se koliko je popis ZA ODLAZAK duži......Ttrenutno je jako malo ljudi i stvari koje me vežu da ostanem ovde.
"Nocas sanjao sam brod na moru
vjetar, vjetar ga je slomio u zoru
jer ti nisi bila tu
gdje si, drhtao sam kao dijete
dodji, sve mi suze ovog svijeta prijete
jer ja predugo sam sam
Budi uz mene
jer ti, samo ti me mozes spasiti
budi uz mene
jer mi, mi bi umrli od ljubavi
Kunem ti se Bogom
dijelio bih s tobom
dvije kapi usred pustinje
jer ti si meni sve. "
Post je objavljen 27.02.2008. u 08:02 sati.