Dakle, stigli mi do onog sms-a... Ajd sad ću malo skratit...
Ja mu na taj sms odgovorila nešto u stilu kao da ja želim njega iskorištavat i ne želim bit s njim nego onak kad mi pukne... Jer to je u biti njegovo ponašanje prema meni...
I tako se ja pravim hladna... i ne vidim ga mjesec dana... I onda ga slučajno u prolazu vidim jednom u 10. mjesecu... i od onda ga više nisam vidjela...
U biti nije ni izlazio bogzna što od tada, ne radi pa valjda nea para, kaj ja znam.. Dakle, ja sam vam neke 2 god zaljubljena u njega...
ili sam bila...
dok nije dosao moj sadasnji decko... Mr. Perfect...
Spojili su nas zajednički frendovi... On me prvi put spazio bas kad sam onaj petak bila vani pricala s MR. Supermenom...
Al naravno ja nisam trzala jer sam bila u sedmom nebu...
Sve dok on nije nekad poslije nove god. opet pitao za mene... I tak ti nama taj frend sredi da se upoznamo...
Javio se on meni sms-om i mi se dogovorili da cemo izaci..
I izasli jednom- super...
Je da i on ima 24 god, i to mi malo smeta, ali znate kako kaže dobri stari Žera iz crvene Jabuke: "Ljubav ne pita, ona me u boli stigne..."
Izašli drugi put-uuuhh, neopisivo...
I onda on otisao na teren, na 3 tjedna.. I nedostajao mi svaki dan..
Ali mi se javljao svaki dan, kad sam tuzna oraspolozio me, kad sam sretna bio je sretan i on... bas lijepo..
Ovih dana se vratio i u sub smo bili vani...
I zavalili se mi u separe jedan i tak ležimo i mazimo se... kad ono, prođe Mr. Supermen malo dalje od nas, nije nas skužio... A meni srce 200 km/h...
I ja isla malo plesat, ovaj moj smoto nece, al ajd...
I skuzim da me cijelo vrijeme gleda, al ja se naravno pravim glupa i necu da pogledam...
Onda je i on prestao, valjda se naljutio, al sta mu ja mogu, sam si je kriv!!
Zar ne?!!
I tako ja kazem svom dragom da izađemo malo na zrak jer nam je zagušljivo, i idemo mi van, on mene drži za ruku, a Mr. Supermen i njegov frend bulje u nas ko da je smak svijeta...
Al neka, neka...
I zasvira pjesma Letećeg Odreda: "Sanjao sam moju Ružicu..." i ja kazem dragom da uđemo unutra i ostanemo na podiju zagrljeni i malo se hm, hm ljubili... i tak to, ali bitno je ovo: Mr. Supermen je stojao na 2 metra od nas!!! Nisam ga ni pogledala pa ne znam jel on gledao, ali osjećala sam da gleda.
Ovo sve zvuči vrlo zlobno...
Ali zaslužio je i gore, samo što ga volim pa mu ne mogu učiniti ništa nažao...
Nadam se da mu nedostajem i da mu je teško... Sad vidi kako sam se ja sve ovo vrijeme osjećala uz njega...
Evo, izbacila ja sve frustracije... Hvala na pažnji, lolim vas...
Vaša Veka.. pusa
Post je objavljen 24.02.2008. u 22:45 sati.