...Kao toliko puta dosad,potrazio sam spas u pisanju koje mi je,otkad sam ga(u nedostatku boljega)ucinio svojim zanimanjem,postalo sve rjedjim utocistem.Moglo se ispostaviti jedino ono sto je vec bilo ocigledno:pored komesanja koje je upucivalo na bol ugnijezdjenu u zubnome korijenu sve je jasnijim postajao i moj korjenito los odnos prema samome sebi,moj nedostatak ljubavi opcenito,a ponajvise ipak prema sebi samom.Nadalje,to je MEMENTO MORI-no to sada vise nije bila,kao u mojim boljim razdobljima,ohrabrujuca utjeha,vec guseca ugroza,bespuce.Spasitelj,dobro sam to razumio,porucuje da je u krizi,da je zanemaren i da je spreman kaznjavati,cak i ubiti-mene,odnosno samoga sebe.Na listu iz biljeznice uzurbanim sam i nejasnim slovima zapisao:"Dakle,mora se paziti,traziti veza s prablazenstvom skrivenim na dnu svega svijeta,sa stvaranjem.Pisati.A s druge strane valja obratiti pozornost na one koji me okruzuju.Teziti za samocom,dapace,stvoriti je,no po mogucnosti ne gresno likvidirati sve oko sebe,kao sto to obicavas."...
Post je objavljen 24.02.2008. u 12:08 sati.