Marketing
DRUGOVE NISU IZMISLILI KOMUNISTI II
Biserka Zlatar – Zaboravljeno pismo
Luka Lukić - Brodski Varoš
Vude [ovdje] je običaj, da se svakom mlađem il paru [vršnjaku] kaže: baja, a ženskom: seko; tako baj' Mato, baj' Ivo, baj' Đuro, seko Evo, seko Lizo, seko Maro.
Starijem od nas za dvanajst, petnajst godin kažemo: čiča, a ženskoj: strina; čiča Joza, čiča Mato, čiča Lojza, strina Eva, strina Luca, strina Ana. (Tkogod je star, da nam more bit otac, kažemo mu: čiča.) Sasvim starom muškom kažemo: djed ili dida, a ženskoj : baba ih baka (ako nam, pravo uzeti, mogu bit dida i baka); tako djed Tunja, djed Imbro, djed Marko; baba Liza, baba Kata, baba Jula.
Svakom, tko je s nama odrasto, tko je naš par ili mlađi od nas, njem kažemo: ti, bilo to muško il žensko; a svakom čiče, strine, djedu i bake moramo kazati: vi.
Nikola Leportinov – Hoo ruk
Sve 'vo gilta [vrijedi] nesamo za susjede i komšije, nego i za sve naše seljane, bili oni nuz nas [uz našu kuću] il navr sela. Tko se zavuko u gospoštiju, kažu mu „vi" i „ti", kako već tko oće; al u uredu ga svatko poštuje i kaže mu vi, pa ma bio i mladi.
Bližnjim i poznatim komšijama i komšijnicama kaže se čiča ili strina, dida il baka, a i to brez njiovog imena.
Nesamo ljudi u komšiluku, nego i u selu i u tuđem svitu kažu, kad kraj kog prolazu : „Faljen Isus!" ili „Faljen Isus i Marija!" a drugi odvratu: „Uvik faljen bio!", „Uvik", „Navik". Prolazeć kraj drugog podigne se kapa desnom il livom rukom, kako jo kom zgodnije, a ženske samo kažu: „Faljen Isus!" pa idu dalje.
Kad ide dvoje, jedno supreć drugog, kaže uvik mlađe: „Faljen
Isus!" a kad tko drugog obilazi, on mora kazat „Faljen Isus",
u ne 'naj, kog obiđe, pama bio i mladi. Kod svita nema: „Dobro
jutro, dobar dan!" S tim se još i sprdaje, pa kažu : „Dobro jutro dva
dana oranja [jutro je mjera za površinu zemlje]" ili: „Dobro jutro, dobar dan, ništa nemam, da ti dam".
Nikola Leportinov – Topli zimski kut
U svako doba dana pozdravi se svit sa „Faljen Isus", pa i kad dođe u tuđu kuću. Njetko kuca na vrati, a njetko ne, nego samo ide. Čim prikorači kućni (sobni) prag, skini kapu i kaže: „Faljen Isus!" a tako isto i kad zalazi u tuđi dvor pa njekog sretne il vidi.
Kad ide komšija komšije, nigda ne kuca, al kad ide u daljnu kuću, kuca s kažiprstom (triput), skini kapu, otvori vrata, rekne „Faljen Isus!" i ide unutra. Čim je čoek u sobe, ne meće kapu na glavu, nego ju pometni il na krevet il klup, il na ormar i čiviluke [vješalicu]. Pravi čoek, kad zađe' u svoju sobu, skinit će kapu, bilo kog il ne [da li netko bio kod kuće ili ne], i kazat: „Faljen Isus!" a kapa mora otić s glave. Jedino kad se čoeku žuri u sobu i natrag, ne skida kape, već ju nosi tamo i natrag.
Zvonko Sigetić – Dugačko selo
Kad čoek dođe u tuđu kuću, ide pa se razgovara s muškima, a ako nji nema, i sa ženskima. Otvorito čeljade, bilo muško il žensko, strano il komšijsko, uvik dobro prođe i dobre se snađe, kad zađe u tuđu kuću. — Evo primjera za to iz ljetnog doba:
„Faljen Isus!"
„Uvik, uvik".
„Kako vi, kako?"
„Pa fala Bogu, dobro!"
„Sjednite!"
„Kako vaše društvo?"
„Dobro, svi širom".
„Ja, eto, došo, da vidim šta radite. I 'nako sam uvik sam, moji širom, pa mi je krivo bit samom. Jesu l' vam djeca zdrava i žena?"
„Fala Bogu, dobro svi".
„Kako kod vas godina, oće l' bit šta od vinograda; je l' cvrknio?"
„Je nješta, a ni jako, moglo bi bit ko lane, da ga šta ne ubije".
„Kako je sa žitom? Oće l' bit ko lane?"
„Vidi se, oće bit još i bolje. Sve lipo stoji, ni povaljano, a nema ni graorice u njem. Samo su kukuruzi žuti, nemaje vlage, kad im treba, a kad ne treba, ima i odviše".
„Dat će Bog i nji. Čuo sam, da u Bukovju svinje ginu; kako kod vas?"
„Njeko te njeko kunja [drijema, pobolijeva], al priboljet će; samo nek velike ostanu".
„Vi nji imate dosta, pa vam ni ni stalo, a šta ću ja, ako moje počmu?"
„Da znam, da će, sve bi je prodo, pošto poto; da samo štogod dobijem. Eto sam preklane štetovo dvaest i petero godišaka i osamnajstero veliki. Sad se opet malo odranilo, pa sve trnim [strepim] sad će. A najpotlje što -Bog da".
Ajde da mi i zapaljimo; mi samo'vo 'vako, 'no 'nako, a ne dimimo. Dete [dajte] malo i vi".
„Baš ne znam, bi l’ već. Cilo potlje podne dimim i pušim ko bosanac, sam sam, pa šta ću drugo nego zapušit".
„Ta uzmite samo, bit će nam slađe".
"Ajde de, al baš nisam za njeg".
Palu [pale]. — Govor okrenu 'vamo i tamo.
„I taj duvan baš ni zašto. I s njim švercuju".
„I te kako! Vi morda nisle ni čuli, kako je Mara N . . . nasradala s duvanom".
„Kako? To još nisam čo [čuo].
„Lipo. Nosila isprika [ iz Bosne] duvan u njedri, financija prigledo u korpu pa i u njedra. Ona se branila, pa ga bome i ćušila [ošamarila]".
„Baš joj fala".
„Nije fala, nego su se skoro pobili. Ona ga izderala, a on po njoj sve potrgo".
„No to se još ni trefilo. . . Oćel'te imat šta rakije ?"
„Vidi se ge koja, a ja im se baš ne veselim, plati, peci, žgi se i guri pa popij".
„Ne mora se valjda sve popit?"
„Ne mora, al je slađe. Dođe 'naj daj, dođe drugi: daj, a i ja sam mogu, pa eto, nema je. Od mala ne sačuva [ako je malo nemože se sačuvati]".
Mato Toht – Raspelo
Tude se oni podivanu sve u šeanajst do mrklog mraka. Tude se zadimi, upljuca i nagovori svega i svakoga. Nitko im ne prođe fraj. Govoru o meštru [učitelju] (da jako viče), o šumaru [lugaru] (da krivo prijavljuje),o paroku [župniku] (koliko čega ima), o načelniku, kiše, jednom ričju o svem, što im na pamet dođe. Kad je već mrak, rastanu se i ide svaki seb. Na rastanku mora gost reć: „S Bogom ostajte", pa ma taj gost svaki dan dodio. Za njim opet mora domaćina izić do drumski vrato [vrata], da ga isprati.
Komšija more doć komšije, kad mu je volja. Uvik mu je dobro došo. Nije baš u redu, da dođe u večer kasno i u jutro rano, dok se još spava. Ako' je baš nužda i da dođe šta s poslom, more doć ako će i u po noći. U komšiluk se ide najviše u večer il u svetac potlje podne. S poslom se more doć u svako doba, pa more uzet šta mu treba za posluženje [da se posluži nekom stvari], ako i nema nikog doma, samo mora u večer komšije dojavit, da zna, ge mu je šta. Komšije se ide na razgovor, bilo to u sobe, na dvoru [dvorištu] il prid kućom. Kad se ide na razgovor, zabava se podulje (tri, četiri sata), a kad se dođe s poslom, obavi se u brzo, najdulje fertalj [četvrt] sata. Kod toga se ne pazi, bila družina za jelom il na poslu, čoek svoje rekne, šta ima, pa ide doma. Tako ide komšija pitat, oće l' moć sutra na armanu vršit. Kad dođe do vratu, rekne:
„Faljen Isus!"
Odgovoru: „Uvik faljen biol"
„Ge, čiča Tuna, trebo bi mi".
„Ni doma, ošo u drva".
„Ja sam došo pitat, bi l' mogo sutra kod vas vršit, ako već ni tko drugi isko [tražio]".
„Mi ne znamo, da j' tko tražio, ako ni samo tate pito". — „Pa ja ću opet doć u večer, a ti mu kaži, da sam dodio[dolazio]. Rada bi samo deset krstak izvršit, da imamo šta jest".
„Dobro, ja ću mu kazat, kad dođe".
„Ja sad idem žet, a u večer ću opet doć. S Bogom!
„Sretno pošli!"
Miroslav Pintar – Uz kamin
Ako se komšija dobro sluša s komšijom, more uzet za poslugu sve, što mu treba, samo se potlje javi, da j' odnio, a ni bilo nikog doma. Nema l' stvari doma, nikom ništa.
U velike se zamira [zamjeri], ako komšija ima, pa ne da. To je velika uvreda, ma bila i mala stvarca [stvarčica]: ne će kruv [kruh] da uzajmi, il sito, rašeto, kola, plug, zubaču, vile, srpove, matike. U takoj se prilike komšija rasrdi; žo [žao] mu je, šta mu ne dadu, a zna, da imaje. „Eto, kaki su škrti, ko da bi njiovo poio [pojeo]", zna reć komšija svojoj žene. „U što smo komšije, kad me ne će za kaku god malenkost pomoć". To se ritko kad trifa [dogodi], obično pomogne jedan drugom u svem i svačem, ge koji samo dospije, a zna, da je drugom nužda.
Miroslav Pintar – Ručak u polju
Kako komisija komšije često dolazi, prispije [dospije] i na jelo, on će:
„Na zdravlje!"
Oni: „Fala; ajde a nama".
On će: „Fala; jesam i ja", ili: „Fala; i ja ću".
Oni će: „Ajde, ako ti za volju! Evo čorbe [juhe], rezanjaka [rezanaca] ili mlika".
On će : „Šta me ćerate, ja da sam za jelo, io [jeo] bi, ne bi me nutkali [nudili]. Ne stidim se ja ko vlaška mlada".
Mlogi se i mlogi komšije stidu sjest za tuđu trpezu [stol] pa jest. Oni se držu 'noga: tko ne radi, ne treba da jede. Drugi opet idu pa jedu šta je doneseno, ništa se ne stidu.
Post je objavljen 05.03.2008. u 00:05 sati.