Marketing
Tete, tete, a zašto vi nosite lanac?
I tako ja idem putem i naiđem na alegorijsku vrstu žohara. Sićušna gmizava stvorenja, ali otrovna. Na mojem putu, trčkaraju mi oko nogu i seciraju zrnca prašine koja ostaju za mnom, očajnički tražeći blato u njima. Valjda ne mogu naći svoj vlastiti put pa se koriste mojim.
I već kad ih htjedoh uništiti insekticidom, shvatih da mi to ne treba. To je njihov način. I već kad ih htjedoh zgazit čizmom, shvatih da mi to ne treba. Ostali bi mi zaljepljeni za potplate.
Ionako mi ne mogu ništa. Ne shvaćaju da blato traže gdje ga nema.
Iako ne poričem da imam i previše mraka u sebi. Ali ponekad su mu boje zaista fascinantne.
Post je objavljen 21.02.2008. u 17:34 sati.