Eto na to pitanje mi se sveo život.
Sve mi se vrti oko toga kakve je ko volje
Jer ako nekome iz mog popisa "ljudi o čijem raspoleoženje ovisi moje"
nije dobar dan, ni u kom slučaju taj dan ne može biti ni meni dobar.
Ni u ludilu.
Užasno je to kad ne znaš kakav ti je dan, dok se ne čuješ sa svi "svojim određivačima dana"
Zato ujutro prvo sretneš jednu određivačicu, dobro, njoj ako se dan po jutru poznaje nikako ne može biti loš. Ali do kraja dana može se zakomplicirat, to se ionako dogod baš uvijek kad je nekome od ostalih "određivača" dan loše počeo. Tako da mi to bude samo šlag na jednoj velikoj i predivnoj torti.
(ja baš torte ne volim, samo da se zna)
Onda počinju telefonski pozivi, kako je prošla noć, kakvo je raspoloženje...
Odgovor najčešće znam već na pamet...
I već znam da mi dan nikako ne može bit dobar.
Baš skroz dobar.
Jer u dan od 24 sata svaša loše može stat, i nikad , baš nikad, ne smim pomislit "ne može gore".
Jer može, baš u vik može.
Pa mi je stvarno grozno odradit te jutarnje pozive i vidit ima li ikakve šanse da dan i ne bude tako loš.
Jer, skoro, već napamet znam tekst i ton glasa, već unaprid znam početak i kraj razgovora.
Pa onda izbjegavam takve razgovore.
Ali ako ih izbjegavam ne znači da ne mislim na svoje određivače.
Mislim, a trudim se ne mislit.
Pa kad ipak skupim hrabrosti i nazovem, da vidim kakva je prognoza današnjeg dana, moji određivači ako i nisu započeli loše dan, već vidno iživcirani, jer im malo svoga vremena poklanjam (poklanjam ga svima samo sebi ne) jer ih zanemarujem i ne volim dovoljno ( istina je da samo sebe ne volim dovoljno) svakako će uništiti moj dan.
To su moji osnovni određivači dana, ima još onih samo malo sporednijih.
Ali koje se isto bojim čut na telefon, jer obično zovu kad nešto ne štima.
U najboljem slučaju kada se recimo poklopi da su svi moji osnovni "određivači" započeli dan u dobrom raspoloženju i da se moji malo, smo malo sporedniji određivači nisu uopće javili, što znaći da sve štima.
Postoje male šanse da i meni se sve poklopi pa da mi ispadne dobar dan.
Ustvari da i ja sama (zamisli sama ja) budem dobre volje.
Normalno dan je dug, uvik ima šanse da se zakomplicira, u 24 sata svašta se može dogodit. Ali vjerojatnost da dan počme dobro svim mojim određivačima je već toliko mala, da sama činjenica da je recimo dobro počeo je toliko snažna da mi ništa više, dobro teško da mi išta više, može taj dan pokvarit.
Šta sam ustvari tila reč.
Kad sam izašla iz lošeg braka i kad sam promislila, divno više mi život neće ovisit o raspoloženju jednog....
Debelo sam se zajebala.
Valjda sam ja takva, život mi uvik ovisi o raspoloženju nekih mojih "određivača"
Ili je to možda dokaz da mi je stalo.
Da mi je do nekih ljudi, nekog posla, nekih odnosa, nečijih sudbina stvarno stalo.
Ili mi je možda previše stalo, pa nemam vremena da mi stane do mene same.
Ne znam odgovor i nikad ga neću saznat jer od svojih određivača ne mogu pobič.
A nekad najrađe bi. Na neki pusti otok, barem 7 dana.
Bez ikakvih sredstava komunikacije.
Dobro možda bi se ipak poželila nekome javit.
Eto onako uz put, možda nekom malo manje sporednom od "manje sporednog" određivača, čisto onako uz put. Da vidim kako bi tekao razgovor, i da li bi mi razgovor mogao utjecati na raspoloženje.
Jer onda bi , možd, sebi tribala objasnit zašto je taj razgovor utjecao na moje raspoloženje...
Ali o tome bi ionako mogla samo razmišljat na pustome otoku, kada bi mi raspoloženje isključivo ovisilo o meni, i dobro možda i o tom razgovoru.
Ali nemam ja vremena za razmišljanje, o takvim stvarima , ma nemam vremena za razmišljanje ni o pustom otoku.
A da, tila sam samo reč, da su mi svi određivači danas poprilično dobre volje.
Šta je veliki napredak, jer nisam ni ja loše volje.
Tako da se nadam i vjerujem da mi ,možda, ovaj dan neće ništa moč pokvarit!
A nakad sam ovakve dane smatrala najobičnijim danima...
DODATAK
Evo dokaz da mi danas nije uopće loš dan.
Izletila sam na po ure sa posla, obavit neke sitnice i samo uletila u jedan dučan (neću reklamirat) malo povirit planinarsku opremu.
Naletila na sniženje, prodavači taman spremaju robu u skladište.
Kupila gače i jaketu za savršeno povoljnu cijenu.
I iii posežem za karticom, ali je nema...
Panika, sva sriča maloprije sam digla lovu sa bankomata.
Plačam gotovinom i tričim nazvat banku da vidim mogu li mi dat kakvu informaciju.
Da ne duljim, kartica je ostala u banokomatu, niko s nje nije diza lovu (a neš ti šta bi se obogatija i da je)
Kartica je privremeno blokirana.
Imat ću je sutra opet u ruci a gače i jaketu imam već danas.
Dan je divan. Savršen.
Stvoren za mene!!!!
Post je objavljen 21.02.2008. u 11:30 sati.