Marketing
Problemi, problemi...
Ljudi moji jel moguće da postoji negdje neka sila koja kontrolira nasu sreću? U trenutku kada si u potpunoj ekstazi jer ti se život najbliže približio savršenstvu kakvo priželjkuješ , to "nešto" dođe i vrati te ne samo dva koraka unazad nego ČITAV KILOMETAR UNAZAD!!!
Toliko toga bih vam htjela reći, ali me strah.. Nisam tip koji se olako otvara ljudima, iako bi trebala to moći barem ovako na blogu... Ali trudit ću se.
Imam potrebu pričati malo o "Mr. Supermenu"...
To je jedan viisokii dečko, crne kosice, mrsav, smotan... ne znam kako bi ga drukčije opisala... Uglavnom, on vam je 7 godina stariji od mene.. zvuci puno, al kad bi znali koliko ja god imam vidjeli bi da ta razlika i nije tako strašna kao što zvuči...
On je s mojim burazom išao u školu pa sam ga tako i znala, iz viđenja... Al nisu njih dvojica nikad bili neki naj frednovi, i šta ti ja znam...
Nekad u 7. razredu smo se ja i on nekak počeli dopisivat... mislim to je bilo daavno.. al se sjećam da smo pričali često... ono.. o glazbi, filmovima, sportu, sta ko voli raditi... i tako...
To je trajalo dosta dugo... Sve dok se moja sestrična nije odlučila udat za njegovog frenda...bla bla, uglavnom na njezinim zarukama sam ja shvatila da sam ja sve te godine se polako zaljubljivala u njega... i da sam sad zaljubljena do usiju... jbg...
To moje shvaćanje situacije u kojoj se nalazim se dogodilo prije 2 godine...
E sad, sta se u te dvije godine događalo.. pa skoro nista. Ja i on smo bili tako povezani i tako dobri, najbolji prijatelji, da sam se ja trudila svim silama da on ni slučajno nebi primjetio da sam ja zapravo zaljubljena u njega...
Znate kada nesto uporno ignorirate, ucini vam se na trenutak da je nestalo i da ste se toga rijesili... ali se onda odjednom tolikom snagom zaleti u vas i shvatite da to morate rijesiti ako zelite da nestane a ne samo ignorirati problem..
Tako sam ja nekih godinu dana trpila sve i sutila i pravila se da je sve u najboljem redu... I mislila sam da i je.. Sve dok nije dosao taj kobni 17. 05. 2007. Ja bila kod bake, bio kirvaj, i izađem s frendicama... i bio i on, al tad sam vec pomalo zahladila odnose s njim... I tako mi pricali.. bla bla... nest plesali, pa se malo zagrlili... pa se malo ljubili!!!
Mislim ono, hello, sta se ovdje dešava, mislim ja u sebi? u biti, prvi feeling mi je bio "Isuse Bože hvala ti na ovome!" Nisam mogla vjerovati da nakon 6 godina poznanstva i zaljubljenosti mogu ocekivati da ce me poljubiti... izgubila sam sve nade... Ali ipak! Dogodilo se i to. Znam da zvucim ko 15-godišnjakinja dok ovako pričam o jednom običnom poljupcu, ali tako sam se i osjećala, kao zaljubljeno dijete.
Naravno, sad se vraćamo na početak posta, kad smo se prestali ljubiti, izašli smo van i sjeli vani... i odjednom-to više nije bio on! Potpuno me je ignorirao , kao da to nisam ja kraj njega. Opet smo ušli unutra, i ništa! Stoji kraj mene kao kip,totalno glupo... Ja popizdila i odem u drugu birtiju s frendom, a on jedva da me i pozdravio kad sam odlazila!! Nakon toga mi pošalje sms da mu je glupo jer smo frendovi i da ga boli glava (tj. pijan je) i tak.. Ja se naravno napila ko deva...
Poslije toga sam ga izbjegavala koliko god sam mogla, pravila se kao da ga ne vidim i tako.. Pričala sam par puta s njime, ali nikad nasamo, uvijek sam vodila frendice sa sobom da ne budem nasamo s njim... Sve do kobnog 15. 9.
Izašla ja tu večer i bilo super... petak... zakon... i srela njega... on bio s društvom, ja s frendicom. Nekako je to njegovo društvo otišlo, a on ostao s nama... i kad je i frendica otišla mi ostali sami..al naišao njegov frend neki i oni se zapričali i ja zbrisala u wc.
Poslije ja izašla van kad izašao i on. i kao pravimo mi jedno drugom društvo.. da bi ti on mene nekom frendu što je naišao predstavio kao "suprugu" !! aj dobro...
i ušli mi unutra i on mene poljubi.. i tak dalje... cjelu večer uživali jedno u drugome, sve super, sve za 5...
sve do sutradan.. cekam ja njegov sms, al nista.. cijelu subotu mi se nije javio. ajd dobro. došla nedjelja i opet ništa. tek navečer mi pošalje sms da "zna da mi duguje objašnjenje ali on stvarno ne zna šta bi rekao za petak" !!! MISLIM JEBOTE!!!
Ljudi moji ja cu krepat pisajuci, nemrem više, nastavit ću neki drugi put... pusa, lolim vas... Vaša Veka
Post je objavljen 20.02.2008. u 22:40 sati.