Marketing
...ni tama ne dolazi sama...
očito pišem samo kada sam loše volje i kad me neke stvari toliko pogode da bi najrađe pobjegla od svega...glupo je ali šta sad. nemogu bježat a opet kad razmislim nemogu ništa ni poboljšat ni rješit jer to ništa ne ovisi o meni!! ah neznam, samo znam da mi je dobro dok sam u zagrebu i ne pomišljam baš tako skoro se vratit u rodni kraj, neznam šta da kažem osim da mi je dosta nekih stvari.. to stalno ponavljam ali nemam izbora. sve me počelo užasno plašit... jednostavno se bojim šta će bit kad dođe ljeto i kad nebudem mogla pobjeć u svoj zagreb kad počne bit naporno. počela sam se osjećat ko odrasla-neki bi rekli napokon... ali... osjećam se kao da ne pripadam više ''tamo'' i imam osjećaj kao da ću morat tražit ono mjesto.. svoje mjesto... neznam, sve je to toliko zbunjujuće.. 
Post je objavljen 20.02.2008. u 12:38 sati.