Lito je, kasno popodne. Sunce taman zalazi s one strane Glavine, dok Miro rozga motor na svojoj truloj barki. Sikira pijan tetura po selu u čarapan i pokazuje dici kako otvorit pivu na stupu od struje. Ositi se sparina od markana što je pržio od 6 ujutro, al more hladi cilu situaciju, meni u glavi livada dok čistim vrše za zakalat. Kad mi Miro nestane iz vidokruga krenut ću pomalo put barsa da bacim vrše, a mriže ću večeras zakalat pod drmunom. Teškom mukom palin brodski motor i pomalo izlazin sa veza gledajuć Sikiru kako na puzavici vadi tenesicu iz mora. Dok prolazin pokraj velike rive pozdravljan juniore koji su upravo bacili udicu među one konope od veza Klapunice nadajuć se da će dignit koju ušatu za na lešo sutra ujutro. Pomalo sustižem Niđu koji svojom pismom tira ne samo ribe nego i mrkače s dna, ne vidim ga u barki, sigurno je lega pod provu da malo otpočine. Prolazim pokraj kempa punog turista nadajuć se da ću snimit koju čehinju koja vata ovo malo sunca što je na obzoru. Neki nadobudni švabo me slika sa kopna koda je vidija podmornicu nautilus a ne zelenog ribara sa skroz nepotrebnim šeširićem na glavi i bocom vode u ruci. U trbuhu mi još žuli onaj makijato šta sam popija kod kuma prije nego šta sam krenija, a ni ona tri gemišta posli toga mi nisu tribali. Bonaca je i vabi me da se zamandalim u more al nevolim mokre kupaće oko jaja i neda mi se plivat za barkom jer bi tija finit prije mraka. Nakon što sam obavija utovar sniman Šestara koji već šesnajsti put ide na lignje i drobi kako je Viktor prokletinja jer uvik mora krenit prije svih dok je još sunce s ove strane Glavine. Vraćan se na vez što sporije moren samo da bi doša posli Mire da ne moran slušat njegove filozofije i s njin analizirat mista za bacat vrše. Sritan što sam doša posli Mire privezujen se na rivu i sa smješkon drito u gostionu di me kum već čeka sa gemištom i papalinama za degustaciju. Sunce je već odavno zašlo, kum i ja uz partije briškule i trišete raspravljamo o situaciji u državi i kako njega išijas drži već tri dana, ja mu govorin da je to od promaje kad svaku večer zaspe na stolici pred gostijonom. U gostijonu ulazi onaj nadobudni švabo od popodne i brmolji nešto na švabskom da je vidija duha. Ja ga pitan kako je izgleda, a on kaže da nezna, kumu nije jasno kako ga je onda vidija ako nezna kako izgleda. Sve nam se razbistri kad nam na aparatu pokaže slike Niđine barke. Mi mu se keljimo jer znamo da Niđo voli cugnit i pivat pod provon kad ide zakalat mriže, i na kraju mu kažemo da je to skroz normalno za njega. Švabo je sritan ko nova godina i zove pijaču na njegov račun, ponudimo ga slanim papalinama i čekamo reakciju. Takvu facu nisam vidija već godinama, papalina ga je dokrajčila i odlazi van fućkajuć, sigurno da prikrije kiseli smješak s usta. Ajme ne, večeras je pun misec što znači da će Sikira opet švikat cilu noć a ja neću moć spavat, moran se dizat u pola četri da bi izvadija mriže. Cugnem još jedan putni i odem kući pogledat boks nadajuć se da Luis neće pljusnit u prvoj rundi jer badave onda prijenos i vrime utrošeno čekajuć da počne. U gluvo doba noći čujen Sikiru kako zavija na misec i posli toga pljusak mora i valove, Sikira je pljusnija u more ulazeć u barku, ajde neka bar će se otreznit. Na pola četri mi zvoni budilica, krmeljavih očiju oblačin buce i spuštan se do barke, još ni sunce nije izašlo. Iako je lito ujutro bude mrzlo za popizdit, dok paljan po vodi rukom i tražim šuro od veza više ne ositin prste. Prvi san isplovija sa veza i čim san odmaka od naselja dajem gas do ibera da se mogu grijat se na toplinu motora. Nije bilo većih poteškoća dok san vadija mriže, jedino mi je za oko zapea novi grafit na zidu kolibe, kaže jebo ne jebo kurcu vrime prolazi. Mulariji je opet bilo dosadno pa su ovaj put smislili nešto novo. Galebarija mi se skuplja oko barke jer po putu bacan ostatke plavica, nije radi ostataka nego mi zaseru svu ceradu na provi pa ih moran veslom lemat, dva su pala a ostali biže, sigurno ne zadugo. Doć će za pet minuta graktat mi oko glave tako da dobijen slom živaca. Vraćan se na vez kad su svi već na jutarnjem makijatu poslije kojeg neki dolaze na rivu vidit ulov i možda kupit po kile kilo za pofrigat. Konkurencija nije jaka jer većina ribara prodaje direktno u ribarnice. Dok čistim osliće skuplja se rulja okolo i svi redom stranci pa pitaju kolko dođe. Proda san više od pola tako da mi je ostalo za ručak i kilo dvi za zamrznut a one školjke šta mi se zapletu u mriže da san malom Toniju. Kad san opra barku kibam na prvi makijato, i palim duvan za dobro jutro, dva guta kave i drugi duvan me već lešaju pa nisan nego za u horizontalu do podne, a kasno popodne opet ispočetka… Volin svoje misto i prekrasan život u njemu.
By: Homie
Svaka sličnost sa stvarnim osobama je sasvim slučajna
Skinuto sa bloga: Burning Phoenix
Post je objavljen 18.02.2008. u 16:38 sati.