Evo me,živa sam ne biste vjerovali... Potaknuta prijetnjama i u strahu za život morala sam napisat post... O tome kolko dugo nisam bila tu govori činjenica da sam 10 min.sad razmišljala koja mi je lozinka...Baš i nije za pohvalit se... Nije da imam neki dobar razlog za nepisanje al gro ljudi misle da je napisat post nešto najjedonstavnije na svijetu al ja ne želim pisat tek tako jer moram... Uvijek mi je bilo bitno da moj post ima neki smisao,da ljudi mogu izvuc nešto iz toga... Da se nasmiju,da plaču i vide da nisu sami,da ima i drugih kojima život nije bajka...
U četvrtak je bio dan zaljubljenih i bilo mi je predivno... Bili smo u Bestu na Crvenoj Jabuci,zabavljali se i ludirali i sve je to lijepo... Al kad legnete spavat u pol 5 i dignete se u 7 jer morate u školu zaboravite kak vam je lijepo bilo... Cijeli dan maštate o svom krevetu... Al ovo Valentinovo mi je bilo posebno radi jedne osobe... A to čak nije ni moj dečko,nego vec jedan mali koji ima 8 g. Buraz od moje best frendice Ane... Njega je njegov tata doveo do moje zgrade a uzmimo u obzir da živimo na različitim stranama grada... I mali mi je donio poklon za Valentinovo jer ipak smo ja i on kao dečko i cura i on je zaljubljen u mene... Možete si zamislit kakav je osječaj kad netko tak mal ucini nešto tako romantično... Svaka čast mom pravom dečku al nije se mogao mjerit s malim...
I drugi dio posta ce poslužiti da olakšam dušu,da prenesem na papir ono što bi se najrađe derala nekim ljudima u lice... Ja i moj dečko smo vec mjesec i tjedan dana skupa i stvarno nam je lijepo... To je onak s kojim ja nisam htjela bit jer poznaje mog bivšeg i znala sam da cu se se ja kad tad morat živcirat zbog toga... Jucer je frend od mog bivšeg pitao mog decka kao kaj smo mi skupa i dal on zna da sam ja bila s tim bivšim i još jednim... Necu sad imenovat al uglavnom... dečko kaj se tebe koji k... tice s kim sam ja bila i s kim cu ja bit??? Ja znam da ce mene ekipa od bivšeg poprijeko gledat jer sam vec prije neš sitno mutila s njegovim frendom... Ok,boli me k... Al mi smeta što se mene gleda kao negativca a nitko od frendovih bivših sigurno ne zna šta je on meni napravio,kolko je srao i da me varao... I sad se mene gleda poprijeko jer sam ja igrom slučaja sad s dečkom kojeg oni znaju... I meni sad dođe da ja prekinem s ovim jerbo ne želim da netko njemu nabacuje na nos s kim sam ja bila... ti koji si dopuštaju da uopce spominju moje ime a u životu nisu riječ progovorili sa mnom mi ne idu u glavu... Od kad je moj ljubavni život postao njihov problem???
Svi mi kažu da zaš se zamaram s tim šta drugi misle? Al kako se ne bi zamarala kad o meni sude ljudi koji me ne znaju,koji ne znaju kako je meni u životu... Nitko od njih ne zna da sam ja svog sadšnjeg dečka upoznala sasvim slučajno i da kad sam doznala da zna bivšeg da sam ga odjebala al me on molio da mu pružim priliku,da nije fer da on ispašta zbog drugih...
Smatram da je covjekova velika kvaliteta kad može uzdignute glave proc pored svih jer se nema cega sramiti... Zar ja sad moram pognute glave prolazit pored frendovih bivših koji me osuđuju na temelju nicega???
Post je objavljen 17.02.2008. u 14:43 sati.