kiše padaju evo već stoti dan, smišljam oblake kako da oteram, prizivam vračeve drevnih plemena da zajedno sa njima otpevam molitvu za sunce, makar neonsko, samo se bojim da ne pokleknem I promuknem. na ivici sam snage. hvala na višku inspiracije, u ovom gradu je glupo voziti skejt, ja sam fabrička greška generacije - dovoljno pametan, šteta previše slep. moji su drugovi biseri rasuti zauvek..
sanjam talase obalskih mirisa i parče neba gde je mesec uvek pun; mesto na kojem više neću biti usamljen. nikad niko neće moći da mi oduzme, stvarno se bojim da se neko ne usudi i pokuša da me probudi, da dirne prljavom rukom u jedino što je ostalo. pucaću u grudi!
ilustracija: u ovom gradu je glupo voziti skejt do hrelića
Rusulica
Post je objavljen 17.02.2008. u 14:32 sati.