Pregled posta

...dođe mi da sve zaboravim, da se iz ružnog sna već jednom probudim...

Hej najdraži moji...
Počela sam već 3-4 puta pisati novi post, ali uvijek bi otišla na neke teške teme, započela jedno a završila na sasvim drugom, i onda bi uredno izbrisala post i izašla iz blogeditora. Ovaj put neću, završit ću post kako spada.

Imam svoj život, daleko je od savršenstva ali volim ga. Čak sam i uspone i padove naučila prihvaćati onako hrabro. Imam svoje probleme koji su isključivo moji i samo moji, neki su manji neki su veći ali trudim se riješavati ih na razne načine,uostalom svatko ih ima...
I onda zaista ne vidim koja je svrha drugih ljudi da se petljaju u moj život, da se nađu od nikud i izigravaju mi dobre duše da bi mi pomogli riješiti moje probleme, da bi meni olakšali???

Nikada me nije bilo sramota tražiti nekoga pomoć ako mi zaista treba, k vragu, ljudi smo, valjda ćemo jedni drugima pomagati jer i tako sami kao jedinka ne možemo funkcionirati...ali da netko bez mog pitanja i interesa ide zabadati svoj nos u moje probleme to ne dolazi u obzir!!!

Pitam se samo često zbog čega ljudi vole ulaziti u tuđe živote i brinuti se oko tuđih života kada im to nije posao?!
Nisam se nikada petljala u tuđe probleme niti me zanima tko s kim, gdje je tko i zbog čega je tako, svatko ima svoje razloge...tako i ja svoje, i nikog drugog to ne bi trebalo zanimati osim mene!



Ne znam samo zašto bi netko trebao brinuti se o meni i igrati se mojih čuvara kada mogu i sama...prošla sam i gore stvari, ne znam zbog čega se sada toliko dramatizira oko svakog mog koraka!!
Znam, možda se i nije mislilo zlonamjerno, ali što je previše previše je...
Živim onako kako znam, na onaj način na koji mislim da je ispravan, a svaku svoju grešku plaćam isključivo ja sama...stoga zaista ne znam čemu tuđi prsti u mojem kolaču zvanom ŽIVOT!

Oni koji već duže vrijeme čitaju moj blog, znaju otprilike kakva sam...ona koja nikada neće odustati, koja će se boriti pa makar do krvi, ona koja je naučila što želi i ona koja zna koliko može... ako naleti koji tužniji post, pa Bože mili i ja sam čovjek od krvi i mesa, imam i ja svoje lošije trenutke!
Ali to nije znak da odustajem i da trebam tutore sa strane koji bi me vratili među žive!!

Zaista nisam bila već duže ovako ljuta i ogorčena!
Postojali su i bolji i gori dani, ali nikada nisam trebala nekoga da mi sjedi na ramenu i upire prstom trebam li ovamo ili tamo...
Postoje također oni ljudi za koje bi dala sve, moji pravi prijatelji, i oni su mi tu kada se smijem i kada plačem...oni znaju moje tajne sve, moje poraze i pobjede, oni mi pomognu kada na trenutak zastanem i oni su zaista moji anđeli!!
Ali da netko kopa po mojem životu a da i ne zna u čemu je stvar...e preko toga ne mogu preći.
Svaka čast svima, ali naučila sam i previše toga sama stoga ne vidim niti razloga niti smisla da bi sjedila i čekala da mi dolaze pomoći kada ih ne trebam niti najmanje.

Uh, jedan malo žešći post ...ali stvarno sam ljuta na pojedince!
Puna kapa mi je da oko sebe nailazim na psihijatre, psihologe, Marije Terezije i tako to... imam svoj život, znam kako ću i što ću, a oni neka se pobrinu oko svojih!!

Vama dragi moji šaljem ogromnu pusu!
i čitamo se uskoro!



UPDATE!!

Mom dragom blogu danas je godina dana!!! (20.02)
Sretaaaaaaaan rođendan!!!
Hvala mu što postoji da iznesem sve svoje "pametne" i one manje pametne rečenice...što je moj ispušni ventil!
U sljedećem postu rezime cijele godine, odakle sam krenula i gdje sam stigla...
pusa

Post je objavljen 16.02.2008. u 16:36 sati.