Znam da sam ponekad naporna…i da postove pišem samo kada sam u nekim krizama…ali nije tako… istina je da često prolazim kroz neke, amo reć, krize…teško mi je…dota ljudi me ne svaća…postoji par osoba koje mi govore neke stvari, koje su toliko logične, ali meni toliko daleke…svjesna sam da to šta mi govore je istina, ali jednostavno, ja sve to ne mogu prihvatit…je u svojoj glavi imam neki film, kojeg uporno guram…i bez obzira na to šta mi drugi govorili, ja ću po svome, ma koliko koštalo…znam da to nije dobro, mislim sada ispada da ja ne uvažavam ničije mišljenje, dapače, ja volim kada mi neko kaže neke stvari…ali jednostavno, ponekad je stvarnost teško prihvatit…jučer, točnije sinoć ne znam šta se u mojoj glavi događalo…jednostavno planila sam na krivu osobu…osobu koju toliko volim, da ponekad mislim da mi je prerano za toliko ljubavi…ali problem je u tome da sam ja što se ljubavi tiče dosta zatvorena…mislim često, tj. Većinom, tu ljubav ne znam pokazat…možda je ne želim pokazat, ne znam iz kojeg razloga…u meni postoji neki strah, da ću bit razočarana…u ljubav…mislim znam da sve to sada zvuči malo glupo, ali opet, smatram da neko sa 16 godina može volit i biti voljen…meni je drago da sam ja našla osobu do koje mi je stalo i kojoj je stalo do mene…ali ponekad, kada sam sama, razmišljam…o nama…mislim je sve super, ali jednostavno ja uvik crno razmišljam, ne znam zašto, jednostavno sam takva…to me muči i dosta puta koči u nekim stvarima…ali takva sam i zbog toga me ljudi vole ili mrze….u zadnje vrime po glavi mi se motaju neke čudne misli…ne baš dobre…pitam se čemu meni sav ovaj trud, ako ne uživam u onome šta mi život pruža…
i tako ja šetam rivom..onako nervozna, zbog škole…i sidnem na klupu, bzvz…lip je bia dan, a do škole je bilo još vrimena…i promatram malo ljude kako bezbrižno šeću, pogotovo oni penzići…i prođe isprid mene žena, onako zgodna, 30 ak godina, sređena, s aktovkom…i onako vidi se da je sritna..msilim imala je takav izraz lica…u sebi pomislim: 'nadam se da ću ja ovako jednom šetat…' sigurno ona ima briga, ali u mojoj glavi je ostao izraz njenog lica, onako potpuno bezbrižan…
muče me mnoge stvari…često razmišljam o budućnosti…iako mi je ON reka da je to besmisleno, ali jbg…moram….toliko od mene za sada..raspričala sam se…pisala bi ja još, međutim spava mi se…pa čitamo se….komaj te i…hehe…pozzzzz svima….
Post je objavljen 14.02.2008. u 22:21 sati.